Na Kanarska ostrva za dan stiglo 518 migranata

Jednom od najopasnijih migrantskih ruta na svetu na Kanarska ostrva je stiglo 518 migranata u šest plovila u poslednja 24 sata, javila je danas španska služba za spasavnje na moru.

Migranti su stigli kada su se vođe EU okupile u Granadi na jugu Španije na neformalnom samitu čija je jedna od glavnih tema škakljivo pitanje imigracije. To pitanje ubačeno je u dnevni red posle nedavnog priliva hijada migranata na malo italijansko ostrvo Lampeduzu.

Po portparolki španske pomorske spasilačke službe, 275 osoba preuzeto sa tri broda na ostrvu Jero, najzapadnijem osrrvu Kanarskog arhipelaga. Dva broda stigla su na ostrvo Tenerife i jedan na ostrvo Grande Kanaria.

Ona je rekla da su migranti iz podsaharske Afrike, i da već nedeljama ima znatnog porasta broja dolazaka na ta ostrva koja su kod severozapadne obale afričkog kontinenta.

U utorak je 280 migranata stiglo na samo jednom brodu na ostrvo Jero, što je najveći broj putnika koji je ikad došao na samo jednom plovilu, prema pomorskoj spasilačkoj službi.

U poslednjih nedelju dana na to malo ostrvo sa 11.000 stanovnika stiglo je više od 1.200 migranata, te ih vlasti ptemeštaju na ostrvo Tenerife.

Poslednjih godina sve češće se koristi migrantska ruta preko Kanarskih ostrva zbog zaoštravanja kontrola na Sredozemlju. Česti su brodolomi pošto je taj put posebno opasan.

Po poslednjim podacima španskog Ministarstva unutrašnjih poslova, na Kanarska ostrva stiglo je 14.976 migranata između 1. januara i 30. septembra što je porast od gotovo 20 odsto u odnosu na isti period 2022.

Nevladine organizacije redovno javljaju o smrtonosnim brodolomima, a broj nastradalih je u desetinama ili čak stotinama ljudi u marokanskim, španskim ili međunarodnim vodama.

Ambasaodri zemalja EU u sredu su se složili oko ključnog dokumenta o evropskoj migrantskoj reformi, prema kojem se uspostavlja obavezan mehanizam solidarnosti članica u slučaju da je jedna od njih suočena sa "masovnim" dolaskom migranata kao što je nedavno bio slučaj sa Italijom.

Poljska i Mađarska glasale su protiv tog teksta, dok su se Austrija, Slovačka i Češka uzdržale. Za usvajanje ovakvog teksta nije potreban konsenzus, već kvalifikovana većina, a o njemu treba da se razgovara i sa Evropskim parlamentom.