"Iz dosadašnjih izjava zvaničnika ne može se zaključiti da li će sporazum obuhvatiti i investicije i usluge, kao ni to da li su naši pregovarači izvukli neke ustupke kako bi zaštitili domaću industriju koja bi se mogla naći na udaru kineske robe", piše list uoči odlaska srpske delegecije u Kinu, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, gde će boraviti 17. i 18. oktobra.
Podseća se da se o Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Kinom govori još od početka prošle godine, a najavljivalo se da će biti potpisan do kraja 2022.
"Dosadašnja trgovinska razmena sa Kinom je u najmanju ruku bila asimetrična. Prošle godine Srbija je iz Kine uvezla robe za 4,98 milijardi dolara, a izvezla je za 1,17 milijardi dolara", naveo je Danas.
Istovremeno i izvoz iz Srbije u Kinu raste.
"Izvoz Srbije u Kinu u 2013. godini iznosio je devet miliona dolara, u 2018. se udesetostručio na 92 miliona dolara, da bi se potom u narednih pet godina udvanaestostručio na 1,17 milijardi dolara", piše list.
Kako je naveo Danas, objašnjenje leži u privatizaciji RTB Bora i ulaganjima u rudnike bakra.
List je podsetio da je prošle godine u Kinu izvezeno rude bakra i koncentrata za 913,5 miliona dolara, a proizvoda od rafinisanog bakra skoro 133 miliona dolara, što znači da je 90 odsto srpskog izvoza u Kinu otišlo iz Bora.
Ostatak izvoza odnosi se uglavnom na još sirovina.
"Izvoz drveta je bio oko 38 miliona dolara, a među 10 najvažnijih izvoznih proizvoda, samo jedan je prehrambeni, zamrznuto goveđe meso bez kostiju čiji je izvoz u odnosu na prethodnu godinu povećan za skoro 2,5 puta na 11,7 miliona dolara", piše Danas.
List je podsetio i da se o prehrambenoj industriji i poljoprivredi Srbije uglavnom govori kao o granama koje će najviše prosperirati slobodnom trgovinom sa Kinom.
Navodi se da je izvoz iz Srbije u Kinu rastao prethodne decenije neverovatnom brzinom, ali je apsolutno gledano, uvoz iz te zemlje rastao nemerljivo više.
Od uvoza od 1,5 milijardi dolara 2013. godine, u 2018. Srbija je stigla do dve milijarde, a onda sledi skok na skoro pet milijardi dolara u 2022. godini.
"Najvažniji uvozni proizvodi iz Kine u Srbiju prošle godine bili su kotlovi sa cevima za 154 miliona dolara, pametni telefoni za 147,6 miliona dolara, zatim hardver za oko 97 miliona dolara, klima uređaji za 70,1 milion dolara i još niz proizvoda iz skoro svih oblasti", preneo je Danas.
Ukazano je i da to što se beleži ogroman deficit u trgovini Srbije sa Kinom nije iznenađenje, jer je Kina najveći svetski izvoznik, ali može da bude razlog za zabrinutost, nakon potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini, prosto jer mogu da ponude mnogo više robe Srbiji, nego obrnuto.
U tekstu se navodi i da treba imati na umu da Sporazumi o slobodnoj trgovini ne znače baš sasvim slobodnu trgovinu.
Na primer, uglavnom se primenjuje pravilo domaćeg porekla, koje zahteva da najmanje neki dogovoreni procenat proizvoda, najčešće 50 odsto, bude proizveden u zemlji.
To znači da proizvodi koji se samo sklapaju u Srbiji teško da bi mogli da dobiju mogućnost izvoza u Kinu.
Podseća se i da je to bio glavni problem zašto nikada "Fijat 500", koji se proizvodio u Kragujevcu, nije mogao da se izvozi u Rusiju, iako sa Srbijom ima Sporazum o slobodnoj trgovini.
Naglašeno je i da svaki bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini za zemlje kandidate za članstvo u Evropsku uniju, poput Srbije, važi samo do ulaska u taj savez, kada god to bilo, jer je tada nova članica u obavezi da preuzme spoljnotrgovinsku politiku i sporazume Unije.
play_arrow
play_arrow
