Samit G20 u Južnoj Africi završen upadljivim odsustvom SAD zbog Trampovog bojkota

Samit Grupe 20 u Južnoj Africi završen je u nedelju upadljivim odsustvom Sjedinjenih Država - sledeće države koja će predvoditi taj blok, pošto je administracija Donalda Trampa po njegovoj odluci bojkotovala dvodnevne razgovore u kojima su učestvovali lideri najbogatijih i vodećih ekonomija u razvoju na svetu.

Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa je po tradiciji G20 proglasio zatvorenim samit u Johanesburgu udarivši drvenim čekićem o drveni blok kao što to rade sudije. Čekić bi se obično predao lideru sledeće države koja će preuzeti rotirajuće predsedavanje, ali nijedan američki zvaničnik nije bio tamo da ga primi.

Najveća svetska ekonomija je bojkotovala samit zbog tvrdnje Trampa da Južna Afrika nasilno progoni belačku manjinu - Afrikanere.

Bela kuća je saopštila da je nameravala da u poslednjem trenutku donese odluku da neki zvaničnik iz njene ambasade u Južnoj Africi prisustvuje toj primopredaji predsedavanja G20. Ali Južna Afrika je to odbila, rekavši da bi predavanje te dužnosti nekom službeniku Ambasade bilo uvreda Ramafose. Na kraju, nijedan predstavnik  SAD nije akreditovan za samit.

Tramp je rekao da će SAD sledeće godine samit G20 prirediti u svom golf-klubu u Doralu, na Floridi.

Prvi samit G20 u Africi je prekršio tradiciju objavljivanjem deklaracije lidera na dan otvaranja razgovora iako se to obično čini na kraju samita.

Deklaracija je značajna jer je doneta uprkos protivljenju SAD koje su mesecima kritikovale južnoafrički plan fokusiranja na klimatske promene i globalnu nejednakost u bogatstvu što je Trampova administracija ismevala. Argentina je takođe saopštila da se protivi deklaraciji pošto njen predsednik Havijer Milei – Trampov saveznik takođe nije došao na samit.

Druge zemlje G20, uključujući Kinu, Rusiju, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, Japan i Kanadu, podržale su deklaraciju koja traži veću pažnju sveta za pitanja koja posebno pogađaju siromašne zemlje: potreba za finansijskom pomoći za njihove napore za oporavak od katastrofa povezanih s klimom, nalaženje načina za smanjenje dugova i podrška njihovom prelasku na klimatski prihvatljive "zelene izvore energije".

"Južna Afrika je iskoristila ovo predsedavanje da prioritete Afrike i globalnog Juga čvrsto postavi u srce agende G20", rekao je njen predsednim Siril Ramafosa.

Južna Afrika je svoju deklaraciju G20 predstavila kao pobedu međunarodne saradnje uprkos spoljnoj politici Trampove administracije pod parolom "Amerika na prvom mestu". Međutim, deklaracije G20 su opšti sporazumi zemalja članica koji nisu obavezujući, a njihov dugoročni uticaj je mali.

Iako deklaracija sadrži mnoge prioritete Južne Afrike, nema pomena o njenom predlogu za uspostavljanje novog međunarodnog panela o nejednakosti raspodele bogatstva u svetu, sličnog Međuvladinom panelu o klimatskim promenama koji vode Ujedinjene nacije.

G20 je formirana 1999. godine kao odgovor na azijsku finansijsku krizu i sastoji se od 19 bogatih i zemalja u razvoju, Evropske unije i Afričke unije, ali neki su doveli u pitanje njenu efikasnost u rešavanju najistaknutijih globalnih kriza, poput rata Rusije i Ukrajine i ratova na Bliskom istoku.

Johanesburška deklaracija od 122 tačke samo je jednom pomenula Ukrajinu u opštem pozivu na okončanje sukoba u svetu, a kao da se samita nije ni ticao taj skoro četvorogodišnji rat, čak iako su lideri ili visoke delegacije iz svih glavnih evropskih zemalja, EU i Rusije sedeli u istoj prostoriji tokom sastanka G20.