Sinhua: Saradnja u okviru inicijative Pojas i put ubrzava nestanak neokolonijalizma
PEKING – U trenutku kada Inicijativa Pojas i put (BRI) navršava 10 godina, jasno je da je taj globalni projekat veka otvorio novi razvojni put zajedničkog mira i prosperiteta.
Međutim, iz ljubomore, straha ili strateških razmatranja, neki zapadni kritičari opisuju Pojas i put koristeći pogrdne termine, kao što je "neokolonijalizam", u pokušaju da potkopaju produktivnu saradnju Kine sa partnerskim zemljama, ocenjuje Sinhua u komentaru povodom 10 godišnjice Pojasa i puta.
Činjenica je da BRI nije oblik neokolonijalizma već najveća platforma za međunarodnu saradnju koja aktivno ubrzava demontažu "neokolonijalizma" jačanjem suštinskih nezavisnih razvojnih kapaciteta zemalja Globalnog juga, ukazuje agencija i dodaje das u mnoge od tih zemalja kolonizovane i ostale su zarobljene u senci neokolonijalizma država suzerena.
Neokolonijalizam se generalno odnosi na kontrolu koju moćne kapitalističke zemlje vrše nad zemljama u razvoju u oblastima poput ekonomije, finansija, ideologije i upravljanja, sa ciljem da održe eksploataciju ovih potonjih. Eliminisanje ovog štetnog nasleđa je imperativ za uspostavljanje pravičnog i pravednog međunarodnog poretka.
Za razliku od nekih zapadnih zemalja, Kina nikada nije kolonizovala druge. Kao i mnoge zemlje, i ona je bila žrtva imperijalističkih invazija u svojoj modernoj istoriji. U svojoj savremenoj diplomatiji, Kina tretira sve zemlje, velike ili male, jake ili slabe, bogate ili siromašne, kao jednake i ne meša se u unutrašnje stvari drugih zemalja, navodi se u komentaru.
Sinhua ističe da se nikada ne sme zaboraviti da su opsežne konsultacije, zajednički doprinos i zajedničke koristi najvažniji principi zajedničke izgradnje Pojasa i puta. Opsežne konsultacije su neophodne za negovanje saradnje. Stoga se dosledno naglašava da BRI treba da bude blisko usklađen sa razvojnim strategijama i planovima partnerskih zemalja i regiona. Projektni poslovi se finaliziraju i sprovode na osnovu konsenzusa i zajedničkih napora svih uključenih strana, sa ciljem postizanja visokih standarda, održivosti i boljih uslova života kao rezultata.
Sinhua ukazuje da se u prilog tvrdnjama o "kineskom neokolonijalizmu" često navodi takozvana "dužnička zamka" dodajući da tom argumentu, međutim, nedostaje fundamentalna logika i prvenstveno služi kao politička taktika određenih zemalja da ukalja reputaciju Kine i stvori podele između Kine i njenih partnera u Pojasu i putu.
Zemlje u razvoju uglavnom pozajmljuju od komercijalnih i multilateralnih zajmodavaca. Prema statistici međunarodnog duga Svetske banke, do kraja 2020. godine, komercijalni i multilateralni kreditori su činili 40 odsto, odnosno 34 odsto javnog spoljnog duga 82 zemlje sa niskim i nižim srednjim prihodima. Bilateralni zvanični kreditori zauzimaju 26 odsto, a Kina manje od 10 odsto, navodi se u tekstu.
Diplomatija dužničke klopke je tipično obeležje zapadnih sila, čiju pomoć i zajmove s visokim kamatama i političkim uslovima treba kriviti za prevelike dugove koje su neke zemlje u razvoju nagomilale tokom poslednjih decenija.
Politizovani diskurs kojim se Pojasu i putu lepi etiketi neokolonijalizma slab je i uzaludan s obzirom na rastuću popularnost i izrazit uspeh u prvih 10 godina ove inicijative. Železnica Kina-Laos pretvorila je Laos, kao zemlju bez izlaza na more u dobro povezanu zemlju, što je indirektno uticalo na otvaranje preko 100.000 radnih mesta u zemlji a moglo bi povećati ukupan prihod Laosa za 21 odsto. Železnica Mombasa-Najrobi čini dva procenta ekonomskog rasta Kenije.
Izgradnja Pojasa i puta je veliki korak otvaranja za Kinu u novoj eri, ali nikako ne služi samo razvoju Kine. Naprotiv, nudi drugim zemljama platformu da dele razvojne mogućnosti Kine za promovisanje zajedničkog rasta. Ona vrednuje dobitne rezultate i odbacuje jednostrane prednosti, čime se usklađuje sa suštinom stvaranja zajednice sa zajedničkom budućnošću za čovečanstvo. Traženje sfere uticaja ili geopolitičkih interesa nije svrha Kine u promociji Pojasa i puta, ističe Sinhua.
Grandiozne ideje koje su predložile neke razvijene zemlje često su bile puka retorika sa malo suštinskih akcija. Oni se prepuštaju izgradnji zamkova u vazduhu u smislu "podrške" zemljama u razvoju, ali Kina gradi puteve, luke, industrijske parkove, tehničke centre i vetroelektrane i solarne elektrane za zemlje partnere Pojasa i puta.
BRI je inkluzivna i otvorena platforma u koju su doobrodošle sve zemlje da se angažuju u obostrano korisnoj saradnji za kolektivne razvojne interese svih. Usvajanjem pristupa "gajenja gusaka koje nose zlatna jaja" i "učenja ljudi da pecaju", Kina ima za cilj da pruži značajniji doprinos pomoći partnerskim zemljama u njihovom socioekonomskom razvoju kako bi se one oslobodile neokolonijalnog duga i drugih zamki koje stvara Zapad.
Neokolonijalizam i hegemonizam ne vode ničemu osim neizbežno u ćorsokak. Nasuprot tome, Pojas i put je prepun vitalnosti, ocenjuje Sinhua i podseća da se predstavnici više od 140 zemalja okupljaju u Pekingu 17. i 18. oktobra kako bi zajedno izgradili novi zamah i zacrtali novi plan za unapređenje visokokvalitetne saradnje u okviru Pojasa i puta u novoj fazi.
Dodajući da se izazovi i poteškoće svakako mogu pojaviti tokom saradnje u Pojasu i putu Sinhua zaključuje da treći Forum za međunarodnu saradnju Pojas i put predstavlja značajnu priliku za lidere i predstavnike da razmisle o produktivnoj protekloj deceniji i razmotre planove za novu deceniju još veće produktivnosti.