RERI: Predlog zakona o proceni utcaja na životnu sredinu ima i sporne odredbe

Predlog zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, koji je Vlada Srbije početkom ovog meseca uputila Skupštini, sadrži dobre, unapređene odredbe, ali i sporne među kojima je da se studija o proceni uticaja na životnu sredinu može raditi, nakon dobijanja građevinske dozvole, rekao je danas programski direktor nevladine organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) Mirko Popović.

On je na konferenciji za medije rekao da je definicija odobrenja za izvođenje projekta u skladu sa direktivom EU, ali da prijava radova nije akt nadležnog organa i mora biti izbrisana iz tog zakona.

"Bez tog brisanja sva poboljšanja zakona gube na značaju zato što će nosioci projekata moći da rade procenu uticaja na životnu sredinu, nakon što su dobili građevinsku dozvoli", rekao je Popović.

Dodao je da Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i saglasnost moraju biti odobreni pre građevinske dozvole zato što mere zaštite treba da budu inkorporirane u građevinsku dozvolu, u tehnička i tehnološka rešenja u pogledu lokacije, karakteristika, tehnologije, energenata.

Studija o proceni uticaja navodi investitora, prema njegovim rečima, kako mora da napravi objekat da ne bi imao negativan uticaj preko dozvoljene mere na životnu sredinu.

On je pohvalio resorno ministartvo zbog toga što je uvažilo brojne komentare na predloženi zakon i što je omogućilo dijalog, međutim naveo je da i posle konsultacija i završene javne rasprave "postoje konsultacije".

Druga sporna odredba je, prema njegovim rečima, da reosrno ministarstvo daje mišljenje o tome da li je potrebno pokrenuti proceduru procene uticaja u fazi izdavanja lokacijskih uslova.

To mišljenje, kako je rekao Popović, već u praksi postoji iako nije postojalo u zakonu, a posledica je da investitori izbegavaju skrining proceduru, odnosno da ih to mišljenje oslobađa da sprovedu procenu uticaja pre svega za velike infrastrukturne projekte koji podrazumevaju određene pripremne radove.
 
"Most na Dunavu, Šodroš je takav slučaj gde je investitor priložio mišljenje ministarstva koje je reklo da ne mora da radi procenu uticaja, a postavio je privremeni most kome je jedina svrha da služi do izgradnje trajnog mosta, a deo je projekta. On je priložio mišljenje i počeo da realizuje radove bez procene uticaja na životnu sredinu", rekao je Popović.

Naveo je da u zakonu jasno stoji da se procena uticaja radi za dve vrste projekata, za velike za koje je procena obavezna, a za druge se mora pokrenuti postupak da li je potrebna procena.

Postoje projekti za koje nije neophodna studija, ali se rešenjem da studija nije potrebna, kako je rekao, utvrđuju mere zaštite životne sredine.

"Procena uticaja je instrment čiji je fundament učešće javnosti u svakoj fazi procene uticaja. Postoje mišljenja u kojima ne učestvuje javnost i ono se obavlja kroz objedinjenu proceduru izdavanja lokacijskih uslova. Problematično je i to što mišljenje daje ministarstvo koje nema isključivo nadležnost, već je imaju i pokrajinski organi i lokalna samouprava", rekao je Popović.

Istakao je da se predloženi zakon mora unaprediti u delu da odgovorni projektant potvrđuje da je tehnička dokumentacija u skladu sa konkretnim merama iz studije o proceni uticaja i uslovima zaštite životne sredine.

On je rekao da mora biti definisano i uneto u zakon da objekti za koje se može podneti zahtev za izradu studije zatečenog stanja mogu biti samo oni koji mogu biti legalizovani.

"Predlagač je iz zakona uklonio rok za koju je investitor dužan da uradi studiju zatečenog stanja, pa predlažemo da se utvrdi, a da posle toga vlasnici budu kažnjeni, a objekti zatvoreni", rekao je Popović.

Predsednik odbora za zaštitu životne sredine Alkesandar Jovanović rekao je da nije sigurno da će taj predloženi zakon stići na dnevni red Skupštine zbog parlamentarnih izbora.

On je rekao da se zakoni o zaštiti životne sredine ne pišu da bi se zaštitili ljudi koji žive pored prirodnih resursa, već imaju za cilj da se investitorima olakša posao.

"Za godinu dana rada Odbor je pokušao da održi četiri sednice, u Žagubici smo dobili batine, u Babušnici smo se borili sa privatnim obezbeđenjem, u Loznici nisu došli svi članovi, a u Majdanpeku su pretukli aktiviste koji su se protivili miniranju planine 'Starica'", rekao je Jovanović i istakao da predstoji borba za očuvanje životne sredine i pozvao sve građane da se priključe.