EP traži istragu i odgovornost za Banjsku, obnovu dijaloga i veću ulogu EU

Foto: EP/Philippe BUISSIN

Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbije i Kosova kojom se Evropska komisija i Savet pozivaju da uvedu mere protiv vlade Srbije ako se dokaže njena direktna umešanost u napad u Banjskoj, na severu Kosova, 24. septembra.

Srbija se poziva da u potpunosti sarađuje u istragama i da odgovorne za napad koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.

EP ponovo poziva Beograd i Prištinu na obnovu dijaloga, a EU da ojača svoju ulogu posrednika u tom dijalogu i da predloži novi pristup kako bi se prevazišao trenutni zastoj.

U rezoluciji o nedavnim dešavanjima u dijalogu Srbije i Kosova, uključujući situaciju u severnim opštinama na Kosovu "najoštrije se osuđuje grozan i kukavički teroristički napad dobro organizovanih srpskih paravojnih formacija" u Banjskoj na kosovske policajce 24. septembra i pozivaju sve države članice EU koje to još nisu učinile da takođe osude napad.

Sve strane se u rezoluciji pozivaju da rade na deeskalaciji situacije na severu Kosova i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akciju koja bi dodatno povećala tenzije.

Poziva se na utvrđivanje svih činjenica o napadu i ukazuje da počinioci "moraju biti pozvani na odgovornost i suočiti se s pravdom bez odlaganja".

Kosovske vlasti se pozivaju da obelodane sve dokaze u vezi sa incidentom, međunarodne institucije na Kosovu, uključujući Euleks da procene dokaze a Srbija da u potpunosti sarađuje u istragama i da odgovorne za napad koji trenutno borave u Srbiji privede pravdi u skladu sa zakonom, uključujući njihovo izručenje Kosovu.

Srbija se poziva da se "uzdrži od bilo kakve dalje eskalacije koja podriva ustavni poredak Republike Kosovo i da spreči svaki šverc oružja preko granice".

Evropska komisiju i Savet pozivaju se da preduzmu mere protiv vlade Srbije ukoliko istrage otkriju da je država Srbija bila direktno umešana u teroristički napad u Banjskoj ili napade koji su se dogodili na severu Kosova u maju 2023, ili ukoliko srpske vlasti nisu spremne da u potpunosti sarađuju.

Komisija se poziva da zamrzne sredstva koja su Srbiji obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III ako rezultati istrage pokažu da je srpska država bila direktno uključena u ove napade.

Savet se poziva da usvoji ciljane restriktivne mere, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja, protiv destabilizirajućih aktera na severu Kosova i vođa velikih mreža organizovanog kriminala, ali ne ograničavajući se samo na te mere.

Takođe se poziva da sledi primjer SAD i uvede ciljane mere protiv Milana Radoičića.

U rezoluciji se oštro osuđuje jačanje srpske vojske na granici sa Kosovom, konstatuje se da je delimičmo povlačenje važan korak i poziva Srbija da se ponaša u potpunosti u skladu sa Kumanovskim sporazumom.

Srbija se poziva da povuče sve isturene vojne baze koje se nalaze u blizini granice sa Kosovom, uključujući opremu kao što su protivvazdušni sistemi i jedinice teške artiljerije, da se ubuduće uzdrži od bilo kakvog nesrazmernog vojnog razmeštanja u toj oblasti i da obustavi svaku podrška terorističkim formacijama na severu Kosova, navodi se u tekstu.

Naglašava se da takvo agresivno vojno ponašanje, zajedno sa radikalizovanim političkim porukama u Srbiji i jakim indikacijama umešanosti države Srbije u nedavno političko nasilje na severu Kosova, ukazuje na to da Vlada Srbije vodi veoma opasnu, ali koherentnu politiku u pogledu Kosova i zapadnih partnera.

U tekstu rezolucije takođe se izražava žaljenje što je u Srbiji proglašen dan žalosti zbog svih žrtava oružanog sukoba u Banjskoj i što su "trojica terorista prikazana kao heroji koji su se borili za srpstvo, što je u velikoj meri povećalo političke tenzije u regionu".

Poziva se na povećanje međunarodne i prekogranične saradnje Srbije i Kosova u borbi protiv organizovanog kriminala i izražava zabrinutost zbog izazovne situacije u vezi sa borbom protiv organizovanog kriminala na severu Kosova, gde kriminalne grupe nastavljaju da deluju, negativno utičući na živote i buduće izglede građana Kosova u opštinama na severu.

Foto: Beta/Saša Đorđević

Izražava se zabrinutost zbog dokaza koji povezuju nasilne kriminalne grupe na severu Kosova i u Srbiji sa državom Srbijom.

Takođe se izražava žaljenje što je u Beogradu odbijen predlog za određivanje pritvora Milanu Radoičiću s obzirom na opasnost od bekstva, s obzirom da je Radoičić preuzeo odgovornost za organizovanje napada 24. septembra i izražava duboka zabrinutost da svi odgovorni za napad u Banjskoj možda neće biti izvedeni pred lice pravde.

Srbija i Kosovo se pozivaju da osude svaki oblike nasilja i provokacije, jednostranih akcija i da aktivno rade na mirnom rešavanju sporova kroz dijalog uz posredovanje EU.

Podržava se normalizacija odnosa Kosova i Srbije, ponavlja poziv Srbiji i Kosovu da učestvuju u dijalogu Beograda i Prištine u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi se bez daljeg odlaganja postigao sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji njihovih odnosa, zasnovan na principu međusobnog priznanja i u skladu sa međunarodnim pravom.

EU se poziva da ojača svoju ulogu posrednika u dijalogu Srbije i Kosova i na Zapadnom Balkanu uopšte i da predloži novi, inovativan i uravnotežen pristup posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj.

Od visokog predstavnika Žozepa Borela i specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka traži se da olakšaju dijalog na proaktivan način i izveste Parlament do kraja godine o sojim nalazima u vezi sa angažovanjem sprske i kosovske strane.

Srbija i Kosovo se pozivaju da potpuno primene Sporazum iz Brisela od 27. februara i Ohridski sporazum, kao i sve prethodne sporazume. Takođe se izražava žaljenje što je Srbija odbila da potpiše Briselski i Ohridski sporazum.

Istovremeno se izražava žaljenje što je Srbija nastavila kampanju za povlačenje priznanja Kosova i Beograd se poziva da se uzdrži od pokušaja da izoluje Kosovo od međunarodne zajednice.

Dalje se izražava žaljenje zbog bojkota pravosudnih institucija koje ohrabruju sprske političke partije, zbog bojkota izbora na Kosovu u aprilu od strane Srpske liste i zastraživanja srpskih opozicionih političara.

Žali se i zbog insistiranja kosovske vlade da u severnim opštinama ostanu gradonačelnici Albanci jer njihov nizak nivo legitimieta otežava pomirenje i integracione procese.

U dokumentu se ističe da je održavanje prevremenih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova ključno za smirivanje tenzija a vlasti se ohrabruju da obezbede puno učešće svih političkih partija na slobodnim, poštenim, demokratskim i mirnim izborima.

Ponavlja se da Srbija treba da se "javno posveti" učešću kosovskih Srba na izborima pošto je Srpska lista već najavila učešće.

Srbi sa Kosova se pozivaju da se vrate u kosovske institucije i uzdrže od dalje eskalacije tenzija a kosovska vlada se ohrabruje da ih reintegriše. Naglašava se da je pomirenje i uključivanje srpske zajednice na Kosovu od suštinskog značaja za očuvanje stabilnosti u zemlji i napredak u normalizaciji odnosa Prištine i Beograda.

U tekstu je izraženo žaljenje zbog negativnih mera koje je Savet preduzeo protiv Kosova i Savet se poziva da ih ukloni što pre. Takođe se traži od Komisije i Saveta da nastave kontakte na visokom nivou sa predsednicom i vladom Kosova a Komisija se poziva da do kraja godine donese i predstavi transparentnu i ambicioznu mapu puta za integraciju Kosova.

Izražava se zabrinutost zbog destabilišućeg uticaja srpskih vlasti predvođenih predsednikom Vučićem na ceo region, naglašava podrška građanima Srbije u njihovoj borbi za evropsku i demokratsku budućnost i žali što neke od politika srpskog rukovodstva stoje na putu želje građana Srbije za evropskom budućnošću.

Komisija se poziva da bude pošten posrednik u procesu normalizacije i izbegava bilo kakvu politiku smirivanja Srbije. Istovremeno se izražava zabrinutost zbog izostanka glasnih kritika od strane Komisije, iako se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU protiv Rusije a njeno rukovodstvo održava i dalje česte sastanke na visokom nivou sa ruskim vlastima, uključujući u Rusiji.

Žaljenje se izražava i zbog demokratskog nazadovanja Srbije i nedostatka napretka u reformama povezanim sa EU, kao i destabilišućeg utcaja srpske politike na region.

Srpske vlasti, visoko rangirani politički predstavnici i zvaničnici se pozivaju da se uzdrže od upotrebe pogrdnog jezika u vezi pregovaračkog procesa uz posredovanje EU, politika EU na Zapadnom Balkanu i oko procesa proširenja jer to može da umanji javnu podršku proširenju i politikama Unije.

Takođe se srpske vlasti i mediji pozivaju da se uzdrže od govora mrženje usmernog na građane Kosova i širenja laži o "etničkom čišćenju" i "pogromu" na Kosovu za koje nema dokaza.

U rezoluciji se podseća da sporazum o viznoj liberalizaciji sa Kosovom nije i ne treba da bude povezan sa dijalogom i da treba da stupi na snagu najkasnije 1. januara 2024.

Takođe se izražava žaljenje zbog kontinuiranih pokušaja Rusije da izvrši da izvrši uticaj na Zapadni Balkan, posebno na Srbiju i Kosovo, iskoriščavanjem kulturnih, etičkih i verskih podela i destabilzovanjem prodemokratskih snaga i poziva se da se razjasni potencijalna uloga Rusije u napadu u Banjskoj.