Web Analytics
Naučnici upozoravaju na opasnu nestabilnost naše planete - BetaRS

Naučnici upozoravaju na opasnu nestabilnost naše planete

Klimatske promene | Izvor: Beta | 27.10.2023 | access_time 09:30
Naučnici upozoravaju na opasnu nestabilnost naše planete
Međunarodni tim istaknutih naučnika upozorio je da klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima guraju našu planetu u "opasnu nestabilnost" koja bi mogla da ugrozi živote do šest milijardi ljudi do kraja veka.

U studiji "Izveštaj o klimatskom stanju 2023: Ulazak na neistraženu teritoriju", objavljenoj u časopisu Biosajens (Bioscince), ukazuje se na specifične klimatske događaje ove godine, uključujući nezapamćene toplotne talase širom sveta, rekordne temperature okeana i istorijski niske nivoe leda oko Antartika, koji pokazuju da planeta Zemlja ulazi u "nepoznat domen u pogledu klimatske krize".

Ukoliko se ne preduzmu hitne mere, naučnici su upozorili na "potencijalni kolaps prirodnih i socioekonomskih sistema", nepodnošljive vrućine, česte ektremne vremenske događaje, nestašicu hrane i sveže vode, podizanje nivoa mora, nove bolesti i povećane društvene nemire i geopolitičke sukobe.

"Život na planeti Zemlji je pod opsadom. Sada smo na neistraženoj teritoriji. Već nekoliko decenija, naučnici su dosledno upozoravali na budućnost obeleženu ekstremnim klimatskim uslovima zbog eskalacije globalnih temperatura izazvanih ljudskim aktivnostima koje ispuštaju štetne gasove s efektom staklene bašte u atmosferu. Nažalost, vreme je isteklo", upozorio je tim 12 naučnika iz SAD, Australije, Nemačke, Brazila, Velike Britanije, Kine, Holandije i drugih zemalja.

U njihovom izveštaju se ističe da je tokom 2023. oboren niz rekorda povezanih s klimom i da je bilo zabrinjavajućih prirodnih katastrofa, a da istovremeno čovečanstvo minimalno napreduje u borbi protiv klimatskih promena.

Ove godine je bilo 38 dana kada je prosečna globalna temperature bila više od 1,5 stepeni iznad predindustrijkog nivoa, a procenjuje se da će ova godina verovatno biti najtoplija ikada zabeležena.

Pored rekordne temperature površine zemlje zabeležene u julu, u izveštaju se podseća da je opseg antarktičkog morskog leda u julu dostigao najnižu vrednost od početka satelitskog praćenja, ali i na druge rekorde kada su u pitanju temperatura okeana, nivo mora, požari i poplave.

Da bi se zaustavilo globalno zagrevanje, naučnici ističu da je neophodno eliminisati emisije gasova iz fosilnih goriva.

U izveštaju se navodi da, iako je potrošnja obnovljive energije porasla za 17 odsto od 2021. do 2022, i dalje je 15 puta manja od potrošnje energije iz fosilnih goriva.

Naučnici ukazuju da je rat u Ukrajini ubrzao prelazak na obnovljive izvore u Evropi, ali i da je neke zemlje naterao da sa ruskog gasa pređu na ugalj i da drastično povećaju subvencije za fosilna goriva.

Klimatske promene su takođe smanjile obim globalnog rasta poljoprivredne produktivnosti, tako da postoji opasnost da će glad eskalirati ako se hitno ne preduzmu mere, navodi se u izveštaju i podseća da je 2022. oko 735 miliona ljudi bilo suočeno s glađu, što je za oko 122 miliona više nego 2019.

"Efekti globalnog zagrevanja su progresivno sve ozbiljniji. Do kraja ovog veka, procenjuje se da bi tri do šest milijardi ljudi, otprilike jedna trećina do polovine svetske populacije, mogli da se nađu u regionu nepogodnom za život, suočeni sa velikom vrućinom, ograničenom dostupnošću hrane i povećanom stopom smrtnosti zbog efekata klimatskih promena", navodi se u studiji.

Klimatska vanredna situacija, istakli su naučnici, mora se posmatrati kao sistemska, egzistencijalna pretnja, a ne kao izolovano ekološko pitanje.

Pre svega je potrebno zaustaviti prekomernu eksploataciju planete i gubitak biodiverziteta, istakli su naučnici, ocenivši da je beskrajni rast i prekomerna potrošnja bogatih zemalja i pojedinaca neodrživa i nepravedna.

"Zalažemo se za smanjenje prekomerne potrošnje resursa, smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada u više cirkularnoj ekonomiji i davanje prioriteta ljudskom procvatu i održivosti", naveli su u izveštaju.

Naučnici su naglasili da je neophodan zajednički napor da se osigura klimatska pravda, što podrazumeva pravednu raspodelu troškova i koristi klimatskih akcija u manje bogatim i ranjivijim delovima sveta.

Oni su pozvali i na "stabilizaciju i postepeno smanjenje ljudske populacije uz rodnu pravdu kroz dobrovoljno planiranje porodice i podršku obrazovanju i pravima žena, čime se smanjuje stopa fertiliteta i podiže životni standard".

"Od nas se kao naučnika sve više traži da jednostavno i direktno kažemo javnosti istinu o krizama sa kojima se suočavamo. Istina je da smo šokirani surovošću ekstremnih vremenskih događaja 2023. godine. Plašimo se neistražene teritorije na koju smo sada ušli" naveli su autori izveštaja, rekavši da je njihova moralna dužnost kao naučnika da jasno upozore čovečanstvo na svaku potencijalnu egzistencijalnu pretnju.

Teme

Prijavite se na newsletter Zelene Srbije

Klimatske promene