Milenković Kerković (Dveri): Manipulacije SNS ne mogu da prikriju početak nacionalnog okupljanja
"Ni nasilje, ni manipulacije skupštinske većine na poslednjoj, juče završenoj, skupštinskoj sednici nisu mogli da spreče da građani čuju da je Nacionalno okupljanje počelo i da je to jedina prava alternatava pogubnoj politici SNS-a", rekla je Milenković Kerković, a saopštile Dveri.
Dodala je da je prva sednica drugog redovnog zasedanja Supštine Srbije i istovremeno poslednje skupštinsko zasedanje u aktuelnom sazivu, sazvana za manje od 24 sata, sa dnevnim redom koji je, pored Zakona o budžetu za 2024. godinu, sadržao još 60 tačaka, a diskusija je protekla pod pritiskom političkog nasilja poslanika SNS vlasti.
"Diskusija o predloženom budžetu, najvažnijem zakonu kojim se utvrđuje kako će se trošiti budžetski novac osiromašenih građana, protekla je pod pritiskom neprestanih manipulacija i političkog nasilja poslanika SNS-a i predsednika Skupštine Vladimira Orlića, sa jedne i ministra finansija Siniše Malog, sa druge strane", rekla je Milenković Kerković.
Navela je da su u gotovo svim javljanjima za reč poslanici parlamentarne većine i predsednik Skupštine Vladimir Orlić svako obraćanje opozicionih poslanika, "po očiglednom nalogu", povezivali sa Draganom Đilasom.
Ta farsa, kako je rekla, za cilj je imala podizanje opozicionog kapaciteta stranaka "prozapadne opozicije, političku kartelizaciju Srbije i stvaranje privida kod građana o tome da su jedine dve političke opcije u Srbiji Aleksandar Vučić, s jedne i predsednik Stranke slobode i pravde (Dragan Đilas), sa druge strane".
"Nacionalno okupljanje koje je u Srbiji počelo kao koalicija Srpskog pokreta Dveri i Srpske stranke Zavetnici, zajedno sa istaknutim intelektualcima, oponentima vladajuće SNS politike, kao što su profesori Miloš Ković i Ratko Ristić, je ovim lažnim optužbama trebalo da bude poistovećeno sa kolonom stranaka proisteklih od predstavnika bivše vlasti", rekla je Milenković Kerković.
Manipulacije, kako je rekla, makroekonomskim podacima Malog o najvećem privrednom rastu, stabilnim finansijama, "hedžing" i "svop" finansijskim instrumentima, rastu plata i penzija, jeftinom parizeru i pomoći iz budžeta penzionerima, majkama, deci i mladima, iznosio je ministar finansija Siniša Mali, kako bi građani zaboravili da žive u zemlji gde se voće i povrće, zbog ogromnog poskupljenja, kupuje na komad.
Mali je, kako je ocenila, makroekonomskim podacima o privrednom rastu želeo da prikrije i da potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji omogućava 280 dinara za hranu po članu porodice dnevno, da studenti plaćaju zakup stanova po 500 evra mesečno, da se operacija kuka čeka po četiri godine, da u porodilištima vladaju jako loši uslovi, a većina građana preživljava, zahvaljujući doznakama dijaspore od pet milijardi evra godišnje.
Predloženi, 17,5 milijardi evra projektovani budžet koji je, kako je ocenila, Vlada nazvala razvojnim, za prioritet ima megalomanske, tri puta pretplaćene projekte, poput milijarde evra vrednog Nacionalnog stadiona i izložbenog EKSPO 2027 centra, nova zaduženja od 9,4 milijarde evra stranim bankama i međunarodnim institucijama, koja će građani otplaćivati i nakon polovine 21. veka kada će po trendovima, ovim tempom, Srbija izgubiti trećinu stanovništva.
Milenković Kerković je rekla da i planirani prihodi budžeta pokazuju da se ne zasniva na privrednom razvoju, već na potrošnji i porezima osiromašenih građana.
"Dve trećine projektovanih budžetskih prihoda ili 11,5 milijardi evra predviđeno je od poreza na potrošnju, od poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza, koje su već povećane za osam odsto, a koje jednako plaćaju i roditelji 240.000 gladne dece i 48 srpskih milijardera i 33.000 milionera koji u Srbiji ne plaćaju ni porez na luksuz ni porez na bogatstvo", rekla je Milenković Kerković.
Nepoznato je, kako je rekla, kako će se i ovi porezi naplatiti i zašto su prihodi od njih povećani, kada država, kako pokazuje prethodni rebalans, nije uspela ni do sada da ih naplati jer je zbog ogromnih poskupljenja potrošnja građana značajno pala.
Dodala je da ono što se vidi u strukturi tih najvećih budžetskih prihoda je da je PDV na robu iz uvoza šest puta veći nego PDV na domaću robu.
Razlog tome je, prema njenim rečima, što su u Srbiji, osim proizvodnje stranih kompanija, proizvođači domaće robe i hrane zbog fiksiranog kursa evra ekonomski devastirani, pa spoljnotrgovinski deficit iznosi 12 milijardi evra i za toliko je Srbija više robe uvezla i platila nego što je od izvoza ostvarila.
"O stanju privrede i pored hvalospeva Siniše Malog jasno govori i to što je porez na dobit i porez na dohodak samo jedna šestina budžetskih prihoda, a da je projektovano smanjenje prihoda od poreza na dobit privrednih subjekata 68 miliona evra", rekla je Milenković Kerković.
Prioriteti budžeta nisu, kako je ocenila, oblasti koje najviše utiču na kvalitet života građana, zaštita životne sredine, zdravstvo, obrazovanje i kultura, koji i pored hvalospeva resornih ministara pokazuju da primanja u visokom obrazovanju imaju najniži koeficijent zarade.
Fakultetima su, kako je dodala, oduzeta sopstvena sredstva na koja po zakonu imaju pravo, dok je u 2022. godini, umesto 850 miliona dinara za visoko obrazovanje, prema Izveštaju Fiskalnog saveta, Vlada potrošila samo 100 miliona dinara, a ostalo su investirale same visokoškolske ustanove u Srbiji.
I u delu budžeta za Ministarstvo zdravlja, istakla je Milenković Kerković, ne može se videti 900 miliona dinara, obećanih za obnovu porodilišta u Nišu, koje je, i po priznanju ministarke Danice Grujičić, u najgorem stanju, ali je zato tri miliona evra predviđeno za "podršku zdravstvene zaštite migrantima", a samo 200.000 evra za ustanove u oblasti onkološke zdravstvene zaštite, dok je za palijativno zbrinjavanje dece predviđeno samo 15.726 evra.
Potpredsednica Dveri je rekla da je jedna od retkih dobrih promena da će Zakonom o elektronskim medijima "funkcionerska kampanja" morati da bude ograničena na 30 dana pred izbore, koliko mediji neće smeti da prenose SNS funkcionere kako otvaraju objekte, preplaćene novcem građana.
