Gardijan o 'ratu murala' u Beogradu i deportaciji Rusa iz Srbije zbog antiratnih stavova
U Srbiju je od početka rata u Ukrajini stiglo 200.000 Rusa koji se zbog svog stava protiv ruskog predsednika Vladimira Putina suočavaju sa pretnjama i nasiljem nacionalističke desnice, piše Gardijan.
Britanski list navodi da je Srbija jedna od glavnih destinacija za koju se odlučiju oni koji iz Ruije beže zbog rata koji vodi.
Rusima, za razliku od drugih evropskih država, nije potrebna viza za ulazak u Srbiju i uglavnom su dobrodošli u Beogradu zbog istorijskih veza između dve države.
Doseljenici su otvorili kafiće i galerije, registrovali više od 2.000 novih poslova i "podstakli tržište nekretnina", navodi Gardjan.
Ali u zemlji u kojoj Putinov režim uživa značajnu podršku pod sve snažnijom nacionalističkom vladom koju predvodi predsednik Aleksandar Vučić, antiratni aktivisti suočeni su sa uznemiravanjem i proterivanjem.
Antiratni aktivista Ilja Zerov, devetnaestogodišnji Rus koji se doselio u Beograd napadnut je od strane trojice srpskih mladića kada je pokušao da prekreči mural na kome je pisalo "Smrt Urkajini" na stambenoj zgradi u prestonici.
"Jedan od njih je izvukao nož... Zatim me je udario u desno uvo", rekao je Zernov, koji je pobegao iz svog rodnog grada Kazanja ubrzo nakon što su trupe Vladimira Putina napale Ukrajinu.
Od napada mu je ostala perforirana bubna opna, ali Zernov je rekao da mu je drago što je uspeo da bar delimično pokrije mural.
"Kao Rus, osećao sam da je moja odgovornost da uradim nešto. Grafit je veličao nasilje", rekao je on.
Beograd je dugo vršio delikatan balans između svojih težnji za EU s jedne strane i svojih vekovnih etničkih i verskih veza sa Rusijom.
Vučić je odbio da uvede sankcije Rusiji zbog njene agresije na Ukrajinu, dok je Moskva ostala glavni saveznik Srbije u njenom protivljenju da prizna nezavisnost Kosova.
Osećajući se nesigurno u Beogradu, Zernov je od tada napustio grad i uputio se u Berlin. Pre svog odlaska, bio je aktivan član Ruskog demokratskog društva (RDS), antiratne organizacije osnovane prošle godine.
"Na ulicama Beograda je bitka grafita", rekao je Pjotr Nikitin, osnivač RDS-a, navodeći druge murale u gradu koji pozdravljaju napade ruskih vojnika na Ukrajinu i zloglasnu Vagnerovu plaćeničku grupu.
"Mi stalno krečimo preko proratnih murala, ali onda niču novi", rekao je Nikitin, piše Gardijan.
On dodaje da je organizovana medijska kampanja protiv njegove organizacije i da se o njima negativno izveštava u prodržavnim tabloidima.
Nekoliko srpskih političara krajnje desnice takođe se izjasnilo protiv priliva antiratnih Rusa, za koje su tvrdili da pokušavaju da destabilizuju zemlju.
Nikitin, koji je odbacio tvrdnje da je njegova organizacija bila zainteresovana da utiče na srpsku politiku, rekao je da se situacija znatno pogoršala do ovog leta.
On je rekao da su sastanci RDS-a rutinski prekidani i da su srpske banke odbile zahtev grupe da otvore račun koji bi joj omogućio da prikuplja sredstva za antiratne dobrotvorne organizacije.
U julu je srpska policija zabranila Nikitinu ulazak u zemlju, navodeći kao razlog zabrinutost za nacionalnu bezbednost.
"Mislio sam da je izuzetno važno okupiti ljude koje ujedinjuje njihovo protivljenje ovom ratu", rekao je Jevgenij Iržanski, ruski državljanin koji je organizovao koncerte antiratnih bendova i umetničke događaje u Beogradu, a sada je proteran iz Srbije.
Ali i on je upao u probleme sa srpskim vlastima. U junu, Iržanski je ispitan od strane lokalne policije o stavovima o Rusiji i ratu.
Dva meseca kasnije, pozvali su ga službenici srpske imigracije, koji su ga obavestili da su mu otkazane boravišne dozvole i da ima sedam dana da napusti zemlju.
Gardijan zaključuje da uprkos pritiscima, mnogi Rusi u Beogradu nastavljaju da prkose vlastima i dominantnom narativu.
Prošle nedelje se oko 5.000 ljudi okupilo u MTS Dvorani da sluša Bi-2, popularni belorusko-ruski rok bend koji je prestao da nastupa u svojim državama nakon što je pevač kritikovao ratne aktivnosti Kremlja.
