Istraživanje Erste banke: Građani Srbije mesečno uštede 6.081 dinar, 565 dinara više nego 2022.
Građani Srbije ove godine su mesečno štedeli 6.081 dinar, što je za 565 dinara više nego prošle godine, a oko 40 odsto građana bi volelo da može više da uštedi, pokazalo je danas predstavljeno istraživanje Erste banke o štednim navikama.
Generalni direktor agencije "IMAS International" koja je sprovela istraživanje, Ansgar Loner rekao je da iako mesečni iznos ušteđevine raste, samo je 22 odsto građana zadovoljno sumom koju trenutno može da odvoji na stranu.
"Za protekle četiri godine, koje su obeležile pandemija, inflacija i globalna ekonomska neizvesnost, broj građana Srbije koji praktikuju neki vid štednje ili investiranja povećan je za 12 odsto", dodao je Loner.
Najčešći motivi za štednju su formiranje fonda za teška vremena (53 odsto), stvaranje zlatne rezerve (46 odsto) i odmor (29 odsto).
Loner je kazao da skoro trećina građana ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu.
"Najpopularniji način čuvanja novca i dalje je 'slamarica', gotovinu kod kuće drži 34 odsto građana (za 12 odsto više nego 2020. godine), a skoro trećina ostavlja novac koji želi da uštedi na tekućem računu preko kojeg prima platu, što je nova stavka uključena u istraživanje od ove godine", kazao je on.
U istom periodu opala je popularnost oročene štednje sa 11 odsto na sedam odsto, a tako i štednje po viđenju sa 14 odsto na devet odsto, dok u životno osiguranje ulaže 14 odsto građana, što je na sličnom nivou kao prethodnih godina.
Loner je naveo da se poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo na životni standard 96 odsto anketiranih, a čak 62 odsto procenjuje da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom, što je za pet odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju.
"Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju mnogo (13 odsto) ili prilično (34 odsto)", kazao je Loner.
Procenat građana koji navode da im se finansijska situacija pogoršala u odnosu na 2020. gotovo da se udvostručio, sa 25 odsto na 49 odsto, a 38 odsto anketiranih tvrdi da je ostala nepromenjena, dok 12 odsto njih ocenjuje da je bolja nego što je bila.
Prema rezultatima istraživanja, 82 odsto građana bi moglo prilično tačno da opiše šta je kamatna stopa, u stopu inflacije i akcije razume se 62 odsto, odnosno 61 odsto njih.
Pojmove kao što su obveznice, dividende i investicioni fondovi zna da objasni približno jedna trećina anketiranih, dok je Belex15, vodeći indeks Beogradske berze, za ogromnu većinu 'špansko selo', samo četiri odsto anketiranih zna da objasni šta je, rečeno je na predstavljanju rezultata Erste banke.
"Manjak znanja doprinosi nepoverenju u akcije, investicione fondove ili obveznice. Veliki broj anketiranih (43 odsto) kaže da je teško razumeti ove proizvode", kazao je Loner.
On je istakao da je 40 odsto građana ocenilo svoje znanje jedinicom ili dvojkom, ali 74 odsto njih navodi da je mala verovatnoća da će se u bliskoj budućnosti obrazovati o ovim temama.
"U odnosu na 2021. godinu sa 27 na 35 procenata je porastao broj građana koji su čuli za održive investicione proizvode, odnosno ulaganja kod kojih su odlučujući ekološki, društveni i etički kriterijumi", dodao je on.
Direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektor prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste banci Nino Stameski rekao je da prosečni štedni ulog oročenog depozita u evrima u toj banci iznosi 20.000 evra, a oročeni depozit u dinarima preko 1,8 miliona dinara.
"Na kraju septembra ove godine oročena štednja u našoj banci beleži solidan rast, sa skoro 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji", kazao je Stameski.
On je ukazao da tokom osam meseci oročena štednja zabeležila rast od 18 odsto, kada je reč o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39 odsto.
Ceo video materijal dostupan OVDE.
