Svet se zagreva brže nego što su naučnici prvobitno predvideli
Globalno zagrevanje se ubrzava brže nego što se prvobitno pretpostavilo te će temperatura već u ovoj deceniji prekoračiti međunarodno dogovoreni prag od 1,5 stepeni Celzijusovih.
To se navodi u istraživanju američkog naučnika koji je osamdesetih prvi upozorio svet na efekat staklene bašte Džejms Hansen.
Ljudi izazivaju promene klime na Zemlji mnogo brže nego što su naučnici do sada predviđali te će zbog novog talasa zagrevanja svet biti za 1,5 stepen topliji nego što je bio u predindustrijskom periodu, a do 2050. godine 2 stepena topliji, navode rezultati istraživanja, piše Gardijan (Guardian).
Ubrzanje globalnog zagrevanja rizikuje da svet postane "manje podnošljiv za čovečanstvo, sa većim klimatskim ekstremima", navodi studija objavljena danas koju je vodio Hansen, bivši naučnik NASA koji je 80-ih prvi izdao upozorenje o klimatskim promenama američkom Kongresu.
Hansen je rekao da nastaje veliki talas porasta temperatura zbog kontinuiranog sagorevanja fosilnih goriva i zbog toga što je Zemlja "veoma osetljiva" na uticaje gasova, mnogo osetljivija od ocena koje je ranije izneo Međuvladin panel UN-a o klimatskim promenama (IPCC).
"Bili bismo proklete budale i loši naučnici kad ne bismo mogli da predvidimo ovoliko ubrzanje globalnog zagrevanja", rekao je on.
Da bi se izborili sa tom krizom, Hansen i njegove kolege predlažu da se uvede porez na ugljenik ali da se ispusti sumpor u atmosferu kako bi se veštački snizila svetska temperatura.
Gotovo je izvesno da će ova godina biti najtoplija zabeležena ikada, sa visokim temperaturama koje su pratile septembar. Ovonedeljni izveštaj je otkrio da su šanse da se rast temperature ograniči na 1,5 stepen sada skoro iscrpljene zbog kontinuiranog sagorevanja fosilnih goriva i krčenja šuma.
