Konferencija: Potrebno da adaptacija na klimatske promene postane prioritet države

AP Photo/David Zalubowski

Za uspešnu adaptacija Srbije na klimatske promene potrebno je da ta tema postane prioritet države, a nužni su i usklađen zakonodavni sistem, dosledno primenjivanje propisa, kažnjavanje odgovornih, kontinuirano, svrsishodno i transparentno finansiranje zaštite životne sredine, ocenjeno je pored ostalog danas na konferenciji o klimatskoj adaptaciji u Sremskim Karlovcima, u okviru projekta "Zelena agenda izbliza".

Kako je rečeno na konferencija, koja je održana u Ekološkom centru "Radulovački", Pokreta Gorana Vojvodine, potrebno je da zaštita životne sredine zaista postane prioritet vlade Srbije, a da adaptacija na klimatske promene bude uključena u celokupni privredni i društveni sistem zemlje.

Klimatolog i redovni profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević ocenio je da se adaptacija na klimatske promene u Srbiji još uvek sprovodi sporo i da se može reći da se jedino u poljoprivredi beleže pomaci koje idu u dobrom smeru.

"U drugim oblastima nema pomaka i svi se ponašaju se kao da klimatske promene ne postoje", kazao Đurđević.

Istakao je da je, hteli to ili ne, prilagođavanje klimatskim promenama nužno, a "može da se uradi ili pametno i organizovano ili stihijski".

Kao primer adaptacije koji nije adekvatno sprovedena, odnosno kao primer pogrešno uloženog novca, naveo je projekat energetske efikasnosti zgrada.

On je objasnio da veliki novac koji se ulaže u energetsku efikasnost zgrada, sprovodi po tehničkim proračunima za izolaciju koji su urađen na osnovu temperatura od pre 50 godina, umesto da se to radi prema projekcijama klime za sredinu 21. veka.

Đurđević je naveo da zgrade treba prilagoditi potrošnji energije koja će se tada, skoru u jednakoj meri, trošiti i za grejanje i za hlađenje.

Smatra da za adaptaciju na klimatske promene nije dobro ni to što Srbija još uvek nema generalni prostorni plan, osnovni planski dokument bez koga se mnoge stvari rešavaju stihijski.

Govoreći o o tome šta u narednim decenijama može da se očekuje po pitanju klimatskih promena na tlu Srbije, on je naveo da se mogu očekivati suše, učestali toplotni talasi, superćelijske oluje, gubitak snega u zimskom periodu, veći broj štetočina u poljoprivredi, veći pritisak na ekosisteme, pad količine podzemnih voda, zbog čega je adaptacija hitno potrebna.

Direktorka i projektna menadžerka Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) Nataša Đereg smatra da je životna sredina u Srbiji i dalje "u zapećku", odnosno da nije prioritet i da preovladava mišljenje da se njome treba baviti kada država bude bogata.

Ona je istakla da Srbija ima zakone, institucije, potpisane međunarodne sporazume, ali da je sve što se odnosi na zaštitu životne sredine, a time i na prilagođavanje klimatskim promenama i dalje teško sprovodivo u praksi.

Ukazala je i na netransparentnost u sprovođenju velikih infrastrukturnih projekata po pitanju njihovog finansiranja i realizacije, koji su deo Zelene agende, a odnose se na izgradnju vodovoda, kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u velikom broju lokalnih samouprava u Srbiji.

Smatra i da upravljanje otpadom u Srbiji nije uređeno na najbolji način.

"Hijerarhiju upravljanja otpadom smo odabrali da baziramo na najgoroj mogućoj opciji, a to je odlaganje i regionalni sistemi, velike deponije koje koštaju mogo, bez primarne selekcije, što je resurs koji može ponovo da se upotrebi. Na deponiji treba da završava samo ono se prethodno ni na koji način kroz prikupljanje i selektovanje nije moglo iskoristiti", kazala je Đereg.

U sprovođenju zadatog u procesu pridruživanja Evropskoj uniji kroz Poglavlje 27, koje se odnosi na klimu i ekologiju, kao najveći problem vidi neadekvatne administrativne kapacitete na svim nivoima, navodeći da i dalje postoji manjak inspektora i stručnjaka, ocenjujući da "nema ko da nosi sistem".

Poseban problem, prema njenim rečima, jeste na nivou lokalnih samouprava, koje su dobile veliki broj nadležnosti, ali imaju malo stručnjaka za sve predmete kojima moraju da se bave poput procena uticaja na životnu sredinu, strateške procene uticaja, izdavanja dozvola o upravljanju otpadom.

Aktivista i predsednik udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine" Igor Jezdimirović istakao je da su klimatske promene i upravljanje otpadom povezani, jer nepravilno upravljanje otpadom dovodi do povećanje gasova sa efektom staklene bašte i požara na deponijama, pa ih je tako 2025. u Srbiji bilo rekordnih 2.217.

"Mi posmatramo upravljanje otpadom kao socijalnu kategoriju i nećemo da prihvatimo princip 'zagađivač plaća', a spremni smo da bacimo otpad gde ne treba", rekao je on.

Upozorio je da će, ukoliko se u Srbiji ne bude adekvatno upravljalo otpadom, biti ozbiljnih posledice po životnu sredinu i zdravlje građana.

Pojasnio je da se u piramidi upravljanja otpada prvo sprovodi prevencija nastajanja otpada, potom se radi na ponovnoj upotrebi već korišćenih stvari za druge namene, onda sledi reciklaža, potom izvlačenje energije iz otpada, a tek na kraju odlaganje na deponovanje.

"Najveći deo našeg komunalnog otpada, 1,3 kilograma po čoveku dnevno, odlazi na nesanitarne i divlje deponije koje nemaju nikakve mere zaštite za razliku od sanitarnih gde nema kontaminacije tla i podzemnih voda od procedne vode iz otpada i gde nema požara", kazao je Jezdimirović.

On je podsetio i da je Fond za zaštitu životne sredine u Srbiji ukinut 2013. godine, dok od 2015. nema namenskog korišćenje sredstava iz budžeta Srbije.

"Samo 50 odsto sredstava koja se preuzmu kao eko taksa se vraća u sistem zaštite životne sredine, najvećim delom za pokrivanje troškova reciklerima", rekao je Jezdimirović.

Današnja konferencija jedna od tri koja će biti održana u okviru projekta "Zelene agende izbliza" (The Green Agenda Up Close), koji realizuju Medijski centar Beta i Centar za održive zajednice (COZ), sa ciljem jačanja javnog dijaloga i učešća aktera u temama Zelene agende na lokalnom nivou.

Naredne dve konferencije biće posvećene dekarbonizaciji i energetskoj tranziciji, kao i održivoj urbanoj mobilnosti.