Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).
"Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njeno očekivano kretanje u granicama cilja u horizontu monetarne politike", navedeno je u saopštenju NBS.
Prilikom donošenja odluke uvažena je, kako je navedeno i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera.
Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, kao i smanjenje kratkoročnih inflacionih očekivanja ukazuje, kako je navedeno, na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.
"Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se inflacija u međunarodnom okruženju smanjuje, iako je još uvek iznad cilja centralnih banaka u gotovo svim zemljama koje ciljaju inflaciju. Evropska centralna banka u oktobru nije menjala visinu referentne kamatne stope, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali", navedeno je u saopštenju.
Sličan stav u pogledu monetarne politike, kako je istaknuto, ima i Sistem federalnih rezervi, koji od jula nije menjao visinu raspona svojih kamatnih stopa, a dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se i tokom 2024. godine, što treba da doprinese i nižoj domaćoj inflaciji.
Dodaje se da se međugodišnja inflacija u Srbiji nalazi na opadajućoj putanji od aprila, pri čemu je njen nivo u avgustu i septembru bio i nešto niži nego što se očekivalo.
"Prema našoj novoj projekciji inflacija će krajem ove godine iznositi oko osam odsto, a sredinom 2024. će se vratiti u granice cilja", navela je NBS.
Izvršni odbor je istakao da se dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju ubrzala iznad očekivanja, na 3,5 odsto, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku.
Zahvaljujući ubrzanju realizacije infrastrukturnih projekata, najveći doprinos ubrzanju rasta potiče, kako je navedeno, od građevinarstva, a povoljnija kretanja od očekivanih ostvaruju se u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje.
Ističe se da podaci o prinosima najvažnijih kultura ukazuju na to da je ovogodišnja poljoprivredna sezona premašila očekivanja i da je bila iznadprosečna, a pozitivan doprinos, mada u manjoj meri nego u prvoj polovini godine, dao je neto izvoz, kao rezultat nastavka realnog rasta izvoza robe i usluga i pada uvoza.
