Sonda Vojadžer na rekordnoj udaljenosti od Zemlje nastavlja putovanje kroz međuzvezdani prostor

Tu zapanjujuću udaljenost od više od 26 milijardi kilometara ta letelica je prešla od lansiranja pre 49 godina.

Kada Vojadžer 1 u sredu dostigne tu značajnu prekretnicu, njegovim radio-signalima, koji putuju brzinom svetlosti, biće potrebno tačno 24 sata da stignu do Zemlje - drugim rečima: jedan "svetlosni dan".

Po procenama NASA-e proći će još 18.000 godina pre nego što letelica pređe celu "svetlosnu godinu", a više nego dvostruko toliko vremena biće potrebno da se približi nekoj drugoj zvezdi.

Rukovodilac projekta Suzan Dod (Suzanne Dodd) vidi Vojadžer 1 kao ambasadora Zemlje koji juri kroz prostor između zvezda.

"To je nacionalno blago. Zaista izvanredno!", rekla je ona za američku agenciju AP.

Da bi obeležila taj trenutak, NASA poziva ljude širom sveta da uzmu telefone ili baterijske lampe i u utorak posle zalaska sunca stvore talas zlatne svetlosti, ispisujući Morzeovom azbukom na noćnom nebu slova V-G-R - pozivni znak Vojadžera.

Uprkos povremenim problemima, uobičajenim za letelice tolike starosti, Vojadžer 1 i njegov "blizanac" Vojadžer 2 nastavljaju da šalju naučne i tehničke podatke, a brzinom od 61.000 kilometara na čas hrle ka različitim tačkama u svemiru.

Iako je lansiran dve nedelje pre svog "brata" 1977. godine, Vojadžer 2 će do granice od jednog "svetlosnog dana" stići tek 2035. godine.

Vojadžer 1 je 1979. i 1980. godine proleteo pored Jupitera i Saturna na veliko oduševljenje naučnika i potom napustio Sunčev sistem.

Sonda je 2012. dospela u ono što NASA definiše kao međuzvezdani prostor - prostranu prazninu između zvezdanih sistema.

Vojadžer 2 je razgledao Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, šaljući zapanjujuće fotografije, pre nego što je 2018. godine ušao u međuzvezdani prostor.

Skoro svakog dana Vojadžeri šalju podatke o svom neistraženom okruženju: o jačini i smeru magnetnih polja, informacije o pritisku, prašini i galaktičkim kosmičkim zracima.

Suzan Dod, koja na projektu Vojadžer radi još od 1984. godine, kaže da su ove letelice pomalo nalik meteorološkim satelitima.

Malobrojni tim NASA-e za kontrolu leta Vojadžera u Laboratoriji za mlazni pogon u Pasadeni (Kalifornija) šalje mu komande otprilike jednom nedeljno.

Više posla ima kada se pojave problemi sa sondama, a ponekad u pomoć priteknu i penzioneri koji su radili na ovom projektu.

Kontrolori su u septembru sproveli najnovije mere za uštedu energije na sondi koju strujom snabdeva generator na plutonijum, a u oktobru su nakratko izgubili kontakt s njom. Još pokušavaju da utvrde zašto se to desilo.

Pored toga što je otišao dalje od bilo kojeg drugog objekta koji je stvorio čovek, Vojadžer 1 je 1990. godine snimio najudaljeniju fotografiju Zemlje: čuvenu "bledu plavu tačku" koju je video kada je bio iza Neptuna.

Svaka sonda Vojadžer nosi i pozlaćenu fonografsku ploču - nalik gramofonskoj, prečnika 12 inča (30 centimetara), koja sadrži pozdrave na 55 jezika, kao i slike i dijagrame. Nazvana "Zvuci Zemlje", ta ploča je svojevrsna "međuzvezdana vremenska kapsula", a i "poruka u boci". Njena svrha je da raznolikost života, kulture i nauke na Zemlji prikaže svakoj inteligentnoj vanzemaljskoj civilizaciji koja bi mogla da sondu nađe negde kroz milijarde godina.