Web Analytics
Borel: EU računa na zemlje Zapadnog Balkana u spoljnoj politici, to uključuje usklađivanje - BetaRS

Borel: EU računa na zemlje Zapadnog Balkana u spoljnoj politici, to uključuje usklađivanje

Region | Izvor: Beta | 13.11.2023 | access_time 22:25
Borel: EU računa na zemlje Zapadnog Balkana u spoljnoj politici, to uključuje usklađivanje
Evropska unija računa na zemlje sa Zapadnog Balkana kao pouzdane partnere u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, što uključuje usklađivanje sa odlukama EU u tim oblastima, ukazao je šef evropske diplomatije Žozep Borel na večerašnjem ministarskom sastanku u Briselu, saopštio je Savet EU.

Posle sastanka ministara spoljnih poslova članica EU i sa Zapadnog Balkana, Savet je naveo da je Borel istakao važnost jedinstva i snažne saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana radi izgradnje otpornosti i promovisanja mira i stabilnosti na kontinentu.

Cilj sastanka, kojem je predsedavao Borel, bio je dalje intenziviranje angažmana Unije sa zapadnobalkanskom šestorkom, sa akcentom na zajedničke bezbednosne izazove u koje spadaju "strano mešanje i manipulacija informacijama, sajber pretnje i posledice agresije Rusije na Ukrajinu", naveo je Savet EU.

Savet dodaje da je sastanak takođe pružio priliku za razmenu mišljenja o izazovima u regionu i o njegovoj evropskoj budućnosti u trenutku kada je politika proširenja EU dobila novi zamah i posle nedavnog usvajanja izveštaja Evropske komisije (EK) o proširenju u kojima se ocenjuje napredak svakog partnera na putu ka EU.

Borel je ponovo izrazio kontinuiranu snažnu podršku EU - političku, tehničku i finansijsku - svim kandidatima i potencijalnim kandidatima koja treba da im pomogne da unaprede ključne političke, institucionalne, društvene i ekonomske reforme, navodi se.

Dodaje se da novi Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je EK usvojila prošle nedelje, treba da omogući partnerima da pojačaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast svojih ekonomija.

Srbiju je na sastanku predstavljala ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, Crnu Goru, BiH, Albaniju i Kosovo šefovi diplomatija, Filip Ivanović, Elmedin Konaković, Iglji Hasani i Donika Gervala-Švarc, a Severnu Makedoniju zamenica ministra spoljnih poslova Fatmire Isaki.

Borel je za vreme sastanka izjavio da EU želi da uključi Zapadni Balkan u njen proces donošenja odluka pre ulaska regiona u Uniju.

"Večeras predsedavam ministarskom sastanku EU-Zapadni Balkan, sa šest ministara iz tog regiona. Želimo da integrišemo region u naš proces donošenja odluka i pre pristupanja, uključujući odluke o spoljnoj i bezbednosnoj politici. Mesto Zapadnog Balkana je u EU", naveo je Borel na društvenoj mreži Iks.

Ministar spoljnih poslova BiH Konaković izjavio je posle sastanka da je "priča o proširenju sazrela unutar EU", čiji su zvaničnici "shvatili šta zapravo znači ruska agresija na Ukrajinu i kolika je to bezbednosna pretnja za region".

Konaković je rekao da prema otvaranju pregovora sa BiH najtvrđi stav imaju Francuska, Nemačka i Holandija, i ukazao da te zemlje najviše brinu određeni procesi u Skupštini Republike Srpske koji odstupaju od evropskih standarda.

On je kazao da na sastanku nije bilo puno reči o neformalnom dokumentu, takozvanom non-pejperu, koji su članice grupe "Prijatelji Zapadnog Balkana" ranije danas predstavile na sastanku ministara spoljnih poslova članica EU.

Taj dokument je predstavilo sedam članica EU - Italija, Austrija, Hrvatska, Slovenija, Grčka, Češka i Slovačka, koje se zalažu za ubrzavanje pristupanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji i žele da približe zemlje regiona Uniji i pre njihovog ulaska u taj blok.

U dokumentu se, između ostalog, od Saveta ministara EU zahteva da zemlje Zapadnog Balkana najmanje jednom u šest meseci učestvuju na sastancima šefova diplomatija članica EU, a predlaže se i učešće zemalja Zapadnog Balkana na neformalnim sastancima ambasadora zemalja EU.

Na taj način "treba osigurati prilagođavanje zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije", navodi se u dokumentu.

"Pošto očekujemo da se naši partneri orijentišu prema spoljnoj politici EU, verujemo da bi ovakav intenzivniji dijalog produbio razumevanje za pozicije EU. Saradnja bi nam omogućila da de se odupremo pritisku izvana i ruskim i drugom štetnim narativima u regionu, koji su nespojivi sa vrednostima EU i međunarodnom poretku zasnovanom na pravilima", piše u dokumentu.

Borel je ranije danas rekao da partneri EU sa Zapadnog Balkana moraju "tešnje da usaglase" spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU, a šefica slovenačke diplomatije Tanja Fajon kazala je da bi zapadnobalkanski predstavnici u tom slučaju mogli da učestvuju kao posmatrači na sastancima ministara spoljnih poslova članica Unije.

Šef evropske diplomatije je naveo da neke zemlje regiona "nemaju sjajan rezultat u usaglašavanju sa evropskom spoljnom politikom i sankcijama".

U izveštaju Evropske komisije o reformama u Srbiji, objavljenom prošle nedelje, navodi se da Srbija "mora hitno da poboljša usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU", što uključuje uvođenje sankcija Rusiji, da "izbegne aktivnosti usmerene protiv spoljnopolitičkih stavova EU i da preduzme korake na sprečavanju bilo kakvog korišćenja teritorije Srbije za zaobilaženje tih restriktivnih mera Unije".

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, koji je takođe učestvovao na večerašnjem sastanku u Briselu, napisao je na Iksu da je integracija Zapadnog Balkana u EU "zajednički cilj" dve strane.

"To se tiče naše naše zajedničke bezbednosti, naše stabilnosti, našeg prosperiteta. Osiguranje mira na našem kontinentu je naš zajednički projekat", naveo je Varheji.

Varheji je ranije večeras napisao da je Evropska komisija spremna da ubrza integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju.

Teme