Rođen prvi himera majmun, objavili kineski naučnici

Crtana ilustracija himera majmuna izabrana je za naslovnicu časopisa Ćelija (Cell preko Sinhue)

Tim kineskih naučnika potvrdio je prvo rođenje majmuna koji sadrži visok udeo ćelija dobijenih iz linije matičnih ćelija majmuna, što utire put naučnicima da koriste himerične primate za proučavaju ljudskih bolesti.

Eksperiment je pokazao da matične ćelije majmuna, tip ćelija sposobnih da se razviju u mnogo različitih tipova ćelija, mogu efikasno da doprinesu tkivima placente izvan embriona i zametnih ćelija, prenosi Sinhua.

Istraživački tim iz Centra za izvrsnost u nauci o mozgu i tehnologiji inteligencije i Instituta za biomedicinu i zdravlje u Guangdžou pri Kineskoj akademiji nauka (CAS), uzgajao je himera majmune (genetski modifikovani ili inženjerski obrađeni da sadrže ćelije ili genetski materijal više od jednog organizma) koristeći makakije koji jedu rakove ili dugorepe makakije.

Prvo su uspostavili devet linija matičnih ćelija koristeći ćelije uklonjene iz embriona blastociste starih sedam dana, a zatim su stavili ćelijske linije u kulturu da bi im dali poboljšanu sposobnost diferencijacije u različite tipove ćelija.

Matične ćelije su obeležene fluorescentnim proteinom kako bi se omogućilo istraživačima da odrede koja su tkiva izrasla iz ovih matičnih ćelija kod bilo kojih životinja koje su se razvile i preživele, navodi se u studiji koja je nedavno objavljena kao naslovna priča u časopisu Ćelija.

Konačno, tim je odabrao neke matične ćelije za ubrizgavanje u rane embrione majmuna koji su bili stari četiri do pet dana i implantirao ih u surogat ženke makaka. Rezultat je bio četiri pobačena fetusa i šest donetih živih potomaka.

Kod živih majmuna, doprinos matičnih ćelija u različitim tipovima tkiva iznosio je u proseku 67 procenata u 26 različitih vrsta tkiva koje su testirane.

Takođe, živi himera majmun pokazao je visok doprinos matičnim ćelijama koji je dostigao i do 90 procenata u nekim tkivima, otkrila je studija.

Takva himera sa ćelijama iz dva embriona ranije je demonstrirana kod pacova i miševa, ali do sada nije realizovana kod drugih vrsta, uključujući primate koji nisu ljudi.

Ovo novo istraživanje ima praktične implikacije za genetski inženjering i očuvanje vrsta i može pomoći naučnicima da generišu preciznije modele majmuna za proučavanje neuroloških bolesti, rekao je Liu Džen, istraživač sa Kineske akademije nauka i autor naučnog rada.