U izveštaju UN se upozorava da se svet sve brže zagreva

Zagrevanje klime u svetu se ubrzava na 2,5 do 2,9 stepeni Celzijusa u odnosu na preindustrijsko doba čime će se daleko prevazići dogovoreni međunarodni klimatski prag, piše u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija.

Već samo da bi pokušale da zagrevanja zadrže na graničnih 1,5 stepeni Celzijusa utvrđenih 2015. godine Pariskim sporazumom o klimi, zemlje sveta moraju da do kraja decenije svoje emisije zagađujućih gasova smanje za 42 odsto, saopštio je Program UN za životnu sredinu.

Međutim, emisije ugljenika od sagorevanja uglja, nafte i gasa porasle su prošle godine za 1,2 odsto, navodi se u izveštaju pripremljenom za međunarodne pregovore o klimi krajem ovog meseca.

Do kraja septembra dnevna prosečna temperatura u svetu je 86 dana ove godine bila 1,5 stepeni Celzijusa iznad nivoa iz sredine 19. veka, navodi se u izveštaju. Ali tokom drugih ovogodišnjih 127 dana to se povećalo i u prve dve nedelje novembra i celog oktobra raste temperature je premašio 1,5 stepeni, kaže klimatska služba EU Kopernikus. Tako je ove godine bilo 40 odsto dana s temperaturom iznad  raspuna u koje se očekivalo da bi trebalo da bude.

Prvi put u zabeleženoj istoriji u petak je temepartura u svetu dostigla 2,0 stepena Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa, rekla je zamenica direktora Kopernikusa Samanta Berdžes.

"To je zaista pokazatelj da već vidimo ubrzanje promene", rekla je glavna autorka izveštaja Ane Olhof iz danskog istraživačkog centra za klimu "Concito". Objasnila je da "na osnovu onoga što nam nauka kaže, ovo je tek kao šapat, a no što će biti u budućnosti više će ličiti na urlik".

Cilj od 1,5 stepeni je zasnovan na višegodišnjim merenjima i proučavanju, a raniji izveštaji su predviđali da će Zemlja dostići tu dugoročnu granicu tek početkom 2029. godine ako ne bude drastičnog smanjenja emisije zagađujućih gasova.

Zato države sveta moraju da postave strože ciljeve za smanjenje emisija ugljen-dioksida i sprovode politiku da bi i to i postigle, rekla je Olhof.

U protekle dve godine samo devet zemalja je postavilo nove ciljeve, tako da to nije ni malo "pomerilo iglu", ali su neke zemlje, uključujući SAD i neke u Evropi, uvele politike koje su donekle poboljšale stanje, rekla je ona.

Zakon o smanjenju inflacije Sjedinjenih Država, koji predviđa 375 milijardi dolara potrošnje na "čistu energiju" do 2030. smanjio bi godišnje emisije ugljen-dioksida za oko milijardu metričkih tona, rekla je Olhof.

To zvuči mnogo, ali svet je smo 2022. izbacio 57,4 milijarde metričkih tona "gasova sa efektom staklene bašte". Da bi se zagrevanje ograničilo na 1,5 stepen, emisija 2030. godine mora biti smanjena na 33 milijarde metričkih tona. To je "emisioni jaz" od 24 milijarde metričkih tona.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš je rekao da "emisioni jaz više liči na 'kanjon' prepun prekršenih obećanja, srušenih života i oborenih rekorda".

Zato je u izveštaju navedeno da je šansa da se zagrevanje zadrži na ili ispod 1,5 stepeni otprilike jedan prema sedam ili oko 14 odsto i "zaista je veoma, veoma mala", rekla je Olhof.

Ako svet želi da se zadovolji granicom zagrevanja od dva stepena Celzijusa – sekundarnom granicom u Pariskom sporazumu, mora samo da smanji emisije na 41 milijardu metričkih tona, s "jazom" od 16 milijardi metričkih tona, navodi se u izveštaju.

Pošto se svet od sredine 19. veka već zagrejao za skoro 1,2 stepena Celzijusa, projekcije izveštaja UN bi značile zagrevanje za još 1,3 do 1,7 stepeni Celzijusa do kraja ovog veka.

Već dve godine države znaju da moraju da smisle ambicioznije ciljeve smanjenja emisija ako žele da zagrevanje ograniče na 1,5 stepeni, ali "nijedan od velikih emitera zagađenja nije promenio obećanja", rekao je koautor studije Niklas Hene, naučnik na Institutu za novu klimu u Nemačkoj.

Zbog toga su se poslednjih nekoliko godina jedva promenili mračni izgledi iz godišnjih izveštaja o jazu emisija, rekla je Olhof.

Ovogodišnji izveštaj o nedostatku emisija je tačan i nije iznenađujuće što se projektovani temperaturni opseg uklapa u proračune drugih grupa, rekao je naučnik "Climate Analytics" Bil Her.

Gutereš je ponovio poziv zemljama da postepeno ukinu upotrebu fosilnih goriva da bi se održala granica od 1,5 stepeni, rekavši da "u suprotnom jednostavno lomimo vesla i naduvavamo čamce za spasavanje".

"Sada znamo da će uticaji klimatskih promena - globalnog zagrevanja od negde između 2,5 i tri stepena Celzijusa biti ogromni", rekla je Olhof u intervjuu. "To u suštini nije budućnost za koju mislim da bi neko želeo za svoju decu i unuke. Ipak, dobra vest je, naravno, da možemo da delujemo i da znamo šta moramo da uradimo".