Prosečna dnevna temperatura prvi put prešla prag od dva stepena

Svetska prosečna temperatura je 17. novembra prvi put bila za više od dva stepena iznad predindustrijskog proseka, prema preliminarnim podacima Službe EU za klimatske promene Kopernikus.

Time je, na kratko, prekoračen ključni prag globalnog zagrevanja na koji klimatolozi upozoravaju već decenijama, a koji je definisan i u najvažnijim međunarodnim dokumentima kao što je Pariski sporazum.

Ovaj presedan dogodio se samo 13 dana pre početka ovogodišnjeg, 28. Samita Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), koji se održava od 30. novembra do 12. decembra u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a na kojem će svetski lideri zajedno sa predstavnicima nauke, industrije i civilnog društva krojiti budućnost globalne klimatske akcije.

Međutim, kada je u pitanju zaustavljanje klimatskih promena, treba biti oprezan kada se govori o ovakvom rekordu, imajući u vidu da je u pitanju samo jedan dan.

"Ovakvo privremeno probijanje granice ne znači da je granica dugoročno pređena, pošto temperaturna odstupanja osciluju iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Da bismo rekli da je granica od dva stepena probijena, prosečna vrednost  tokom dužeg vremenskog perioda, 20 do 30 godina, mora biti iznad ove granice", izjavio je Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu za portal Klima101.

Drugim rečima, ovako rekordni novembarski dan ne znači da je globalna akcija zaustavljanja klimatskih promena propala, ali je ipak u pitanju važan presedan.

Petak, 17. novembar, bio je globalno gledano za čak 1,17 stepeni topliji od aktuelnog tridesetogodišnjeg proseka (1990-2020), a za 2,06 stepeni topliji od proseka za predindustrijski period, to jest za period od 1850. do 1900. godine.

"Rekord od 17. novembra u odnosu je na prosek temperatura zabeleženih tog dana u prošlosti", objašnjava Đurđević. "Drugim rečima, svaki dan u godini ima svoju prosečnu temperaturu za određeni period, kao što su 1850-1900. ili 1990-2020. U taj 'prosečni' 17. novembar iz ovih perioda ulaze i vrednosti temperatura iz okolnih dana, u zavisnosti od metodologije, najčešće pet dana pre i posle".

Trenutno dostupni podaci za 17. novembar 2023. su preliminarni jer je globalna zajednica klimatologa izrazito pažljiva u iznošenju ovakvih podataka, i oni će biti provereni i usklađeni sa merenjima pre nego što se ozvaniče.

Ovaj rekordan datum samo je poslednji u nizu neprijatnih rekorda koji su već oboreni ove godine. Kako govore zvanični podaci, ovogodišnji meseci jun, jul, avgust, septembar i oktobar svi su redom bili najtopliji od kad postoje merenja, ovogodišnji jul i avgust bili su globalno najtopliji meseci ikada izmereni, a 2023. godina je na putu da bude najtoplija u istoriji.

Ovako velikim odstupanjima od proseka doprineo je i ovogodišnji El Ninjo. S obzirom na to da El Ninjo svoj vrhunac tipično dostiže tokom zimskih meseci, a da se najveća zagrevanja događaju nakon toga, postoji realna mogućnost da se ovo rekordno toplo vreme nastavi i 2024. godine. Ali potrebno je biti pažljiv sa atribucijom ovih ekstremnih temperatura El Ninju.

"El Ninjo jeste doprineo, ali u manjem obimu od doprinosa povećane koncentracije gasova sa efektom staklene bašte, i to u nekoliko puta manjem obimu. El Ninjo nije ni blizu toga da bude dominanatan faktor u ovim odstupanjima", rekao je Đurđević.

Prema rečima Đurđevića, iako ovo prekoračenje granice od 2 stepena ne znači da je ona dugoročno prekoračena, ovakav događaj svejedno ukazuje na nekoliko važnih lekcija.

"Pošto postoji jasan dugoročni trend porasta temperature, svako, pa i privremeno probijanje, znači da smo sve bliže trajnom probijanju. Od tog događaja smo udaljeni samo par decenija, a ostalo nam je još samo 20 do 30 godina da reagujemo na način da Pariski sporazum bude ispunjen. Drugo, vrlo je verovatno da još manje vremena imamo da ostanemo ispod granice od 1,5 stepeni, s obzirom na to da već beležimo anomalije veće od 2 stepena", ocenio je Đurđević.