Najviše zabrinjava sve veći pad domaćih privatnih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), za šta je najodgovornija državna politika koja uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, ističe se u publikaciji mesečnika "Biznis i finansije".
Privreda u Srbiji je prethodne godine uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za četiri odsto i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara.
Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).
Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo sto preduzeća ostvarilo skoro 30 odsto ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.
Vodećih sto preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43 odsto, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji.
Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 - 0,4 odsto), strane direktne investicije su porasle za više od 20 odsto, a javne investicije su realno stagnirale.
Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77 odsto, na skoro 500 milijardi dinara. NIS je generisao 2,9 odsto poslovnih prihoda i 7,5 odsto ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu.
Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Ziđin majning iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Ziđin kuper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu od 13,3 milijarde dinara.
Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.
Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Deleze Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar tajers (13,1 milijardi dinara).
Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Istovremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.
Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena čenels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fijat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.
Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata.
Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.
