"Pronašli smo u istraživanju da postoje i namerne odluke da se ne poštuje Kodeks jer su potrebni 'klikovi' u želji da sadržaj pronađe što više čitalaca, pa se pitanje Kodeksa i ne postavlja", rekla je jedna od autorki istraživanja Tanja Jakobi, koja je ukazala i da digitalno doba donosi potrebu da se odgovori na neka nova pitanja kao što je upotreba veštačke intiligencije u medijima.
Jakobi je istakla da je poznato da se desilo "urušavanje" novinarske profesije, jer, kako je navela, u nju ulaze i ljudi koji više nisu obrazovani, kako je to ranije bilo, dolaze i oni koji ne mogu da nađu posao u drugoj profesiji.
Prema njenim rečima, to proizvodi uglavnom onlajn medije, jer su jako jeftini sa slabo ili nikako plaćenim saradnicima, pa se na kraju dolazi u situaciju da nema prenošenja iskustva kroz novinarske generacije, pa se i gubi svest da je potrebno poštovati Kodeks novinara.
Ona je navela i da postoje velike nedoumice kako izveštavati o nekim događajima, kao što su nedavna masovna ubistva đaka i u okolini Mladenovca, jer s tim ovdašnji mediji nemaju iskustvo.
"Još ako novinar pomisli da su svi drugi mediji objavili informaciju, onda medij koji drži do Kodeksa sebi postavlja pitanje da li je informativan, da li će ga čitaoci napustiti ako nisu mogli kod njega da pročitaju neki sadržaj", rekla je Jakobi, navodeći da istovremeno mediji imaju obavezu prema informacijama od javnog značaja.
Prema njenim rečima, ima dosta slučajeva gde se novinari vode dobrim namerama da pokažu nečiji bol, ali, s druge strane, postoji i potreba nekih "za 'klikom' da bi priča izgleda što strašnija makar se i potpuno izmišljalo".
