Čadež: Zelena transformacija najveći izazov za očuvanje konkurentnosti srpske privrede

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je danas da se Srbija u kriznim vremenima pokazala kao otporna zemlja sa prilagodljivom ekonomijom koja je sačuvala makroekeonomsku stabilnost i naglasio da će zelena tranformacija predstavljati najveći izazov za očuvanje konkurentnosti domaće privrede.

"Za kompanije zelena transformacija postaje imperativ i jedan od najvećih izazova za očuvanje konkurentnosti srpske privrede. Budućnost poslovanja sa EU će biti zelena ili je neće biti, a budućnosti Srbije će biti ukoliko posluje sa EU, ili je neće biti", rekao je Čadež na zajedničkoj sednici Skupštine PKS i Upravnog odbora PKS.

Dodao je da domaće kompanije treba što pre da shvate da neće moći da posluju i plasiraju proizvode, pogotovo u Evropi koja je najveće izvozno tržište Srbije, ukoliko ne počnu zelenu transformaciju.

"Ublažavanje klimatskih promena jedan je od vrhunskih ciljeva globalnih ekonomija, uključujući i Srbiju, a dekarbonizacija elektro-energetskog sektora, industrije, poljoprivrede i saobraćaja ima najveći pozitivan uticaj na ove procese", naveo je on.

Podsetio je da je otežavajuća okolnost za domaću privredu to što u Srbiji i dalje 65 odsto proizvodnje struje dolazi iz termoelektana na ugalj, što povećava ugljenični otisak domaće proizvodnje.

"Prema statistikama, Srbija emituje 45 miliona tona CO2 godišnje, pa je stoga, kao potpisnik Pariskog sporazuma i Zelene agende za Zapadni Balkan potrebno da odlučno uđe u programe zelene transformacije svoje privrede", naveo je predsednik PKS.

Dodao je da je otežavajuća okolniost za domaću privredu i nepostojanje razvojne banke i zelenog segmenta finanasiranja, široka rasprostrabnjenost ugljenično intenzivnih tehnologija, kao i nedostatak univerzitetskog znanja i modela transfera tehnologija, zbog čega je potrebno povezivanje sa kompanijama iz EU radi prenosa znanja.

Čadež je kao najbolje poslovne prilike u Srbiji u 2024. godini izvdojio ulaganje u pripremanje svetske izložbe Ekspo 2027. u Beogradu i nova ulaganja u infrastrukturu, nove sporazume o slobodnoj trgovini sa UAE, Egiptom, Kinom, potom EU Plan rasta sa većim mogućnostima za dobijanje grantova iz fondova Unije i povoljnih kredita, kao i dalju reginalnu ekonomsku integraciju.

Istakao je i da su, prema Anketi PKS o očekivanjima privrednika - koja je urađena u četvrtom kvartalu ove godine, na 1.657 kompanija sa više od 240.000 zaposlenih - rezultati optimističniji od očekivanog.

Kako je precizirao, 83 odsto kompanija očekuje isti ili povećani promet, 77 odsto kompanija ne očekuje pogoršanje poslovne klime, a 94 odsto kompanija ne planira smanjenje zaposlenosti.

Predsednik PKS je dodao da anketirani privrednici kao ograničavajuće faktore vide inflatorni pritisak na domaću tražnju, usporavanje međunarodne tražnje, prvenstveno u EU, nedostatak radne snage, kao i troškove sirovina.

"Izraženi optimizam se vidi u IT industriji, poljoprivredi, trgovini, hemijskoj industriji i komunalnim delatnostima, dok su blaži pesimizam izrazili sektor saobraćaja, energetike i građevinarstva", kazao je Čadež.

Ukazao je i da je Srbija poslednjih nekoliko godina, uprkos krizama u svetu, koje su se prelile i na domaće tržište, izgradila poslovno okruženje koje omogućava kontinuirano ulaganje.

"Kreditni rejting je BB+ sa stabilnih izgledom, inflacija je značajno usporena, a realan rast BDP u 2023. biće oko 2,5 odsto, sa četiri-pet procenata u srednjem roku", rekao je Čadež.

Naglasio je i da je suficit u razmeni usluga premašio dve milijarde evra od januara do septembra ove godine na šta je najviše uticao IT sektor.

Predsednik PKS očekuje i da iz evro zone u Srbiju naredne godine stigne trend normalizacije visokih kamatnih stopa.