Studija baca novo svetlo na evoluciju srednjeg uha kod sisara
Nova studija pokazuje da je struktura srednjeg uha modernih sisara počela da se razvija još u periodu krede, piše Sinhua.
Srednje uvo sisara je klasičan primer progresivne evolucije. Srednje uvo savremenih sisara ima tri slušne koščice uključujući "malleus", "incus" i "stapes", dok kod gmizavaca postoji samo jedna cilindrična kost.
Paleontolozi veruju da su dve male slušne kosti u srednjem uhu sisara, "incus" i "malleus", evoluirale od kvadratne kosti i kosti mandibularnog zgloba gmizavaca.
Pošto je osetljive slušne koščice teško sačuvati kao fosile, direktni fosilni dokazi o evoluciji srednjeg uha su veoma ograničeni među precima sisara koji su blisko povezani sa evolucijom čoveka.
Istraživači sa Instituta za paleontologiju i paleoantropologiju kičmenjaka (IVPP) pri Kineskoj akademiji nauka otkrili su euterijski fosil, star oko 120 miliona godina, u severoistočnoj kineskoj provinciji Liaoning. Ovaj fosil predstavlja "malog miša" dužine tela od oko 12 centimetara.
Nakon restauracije, analize i istraživanja, naučnici su zaključili da je fosil nova vrsta ranog euterijanca i otkrili da njegova morfologija kosti srednjeg uha uključuje spoljašnju bubnu kost, kost "malleusa", kost "incusa" i "stapesa". Nazvali su ga Microtherulum oneirodes.
"Specifično ime, oneirodes, odaje počast prirodi otkrića ovog fosila, koje ispunjava kritičnu prazninu u našem razumevanju evolucije srednjeg uha kod sisara", rekao je Vang Haibing, jedan od istraživača iz IVPP-a.
Srednje uvo savremenih sisara je obično podeljeno na šest funkcionalnih morfologija, a Microtherulum oneirodes je najbliže srodnom mikrotipskom uhu savremenih sisara.
Savremeni sisari sa ušima mikrotipa prilagođeni su visokofrekventnom sluhu, što znači da su rani euterijci verovatno imali osetljiviji sluh od drugih sisara iz istog perioda, posebno u smislu slušne osetljivosti na visoke frekvencije.
Studija je nedavno objavljena u časopisu Nejčer komjunikejšens (Nature Communications), prenosi Sinhua.
