Maćić: Povećane klimatske ambicije moraju biti praćene finansijskom podrškom EU

Srbija je sporazumom usvojenim na Konferenciji UN o klimi u Dubaiju prihvatila da prilagodi svoje klimatske i energetske ciljeve i intenzivira mere za njihovo ostvarenje, ali za to će biti neophodna finansijska i druga pomoć Evropske unije, ocenio je savetnik Ekonomskog instituta u Beogradu Ljubo Maćić.

"Srbija ovim Sporazumom proporcionalno prihvata da postepeno, ali u usvojenim vremenskim okvirima, dodatno prilagodi svoje klimatske i energetske ciljeve i intenzivira mere za njihovo ostvarenje", izjavio je Maćić za portal Zelena Srbija novinske agencije Beta.

Maćić je kazao da će EU svakako insistirati da se ove globalne ambicije preslikaju i na zemlje koje su u procesu pristupanja EU i ugovorne strane Energetske zajednice.

"Povećane ambicije bi morale biti praćene finansijskom i drugom podrškom EU, koja bi bila u skladu sa principima solidarnosti i kohezije Unije, ali i u skladu sa principima Pariskog sporazuma koji se odnose na zajedničku ali diferenciranu odgovornost, mogućnosti i nacionalne okolnosti", rekao je Maćić.

On je ocenio da sporazum koji je dogovoren na COP28 predstavlja važan korak u borbi za zaštitu planete od klimatskih promena smanjivanjem emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Najveći napredak u odnosu na prethodne globalne sporazume o klimi je, prema njegovom mišljenju, poziv da se do 2030. utrostruče kapaciteti obnovljivih izvora energije i udvostruče srednje godišnje stope rasta energetske efikasnosti, kao i poziv da se u ovoj deceniji ubrza prelazak sa fosilnih goriva u energetskim sistemima na pravedan način, kako bi se do 2050. postigle nulte emisije.

Međutim, dodaje Maćić, ni ove godine nije prihvaćen predlog da se u sporazum uvrsti ubrzanje prestanka, umesto smanjivanja korišćenja uglja.

"Možda je preambiciozno reći da je Sporazum istorijski. Ambicije su povećane, mere su konkretizovane, obuhvat je proširen na sva fosilna goriva, očekivanja od ubrzanja razvoja niskougljeničnih tehnologija postaju realnija, ali se i pored napretka, još uvek ne vidi da su mehanizmi koji treba da omoguće njihovo ostvarenje, a koji podrazumevaju veoma visoke investicije, uravnoteženo dostupni svim zemljama, na način koji pravično odražava odgovornost za karbonizaciju i zaštitu planete", ocenio je Maćić.

On je dodao da neke zemlje čiji je udeo u globalnim emisijama visok i dalje povećavaju proizvodnju fosilnih goriva i u nekim sektorima intenziviraju neracionalnu potrošnju energije koju im omogućava nivo njihovog bogatstva, što može kompromitovati namere koje su ključne za sporazum.