U saopštenju NBS se navodi da pozitivna ocena Odbora izvršnih direktora MMF-a o ostvarenim rezultatima omogućuje povlačenje sredstava u iznosu od oko 400 miliona evra (316,53 miliona specijalnih prava vučenja).
S obzirom na akumuliranje znatnog iznosa rezervi, kreiranje fiskalnog prostora i održivo finansiranje platnog bilansa, aranžman će se u preostalom periodu tretirati kao aranžman iz predostrožnosti (tj. bez namere da se sredstva koriste osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje), što je jednu reviziju ranije nego što se očekivalo prilikom odobrenja aranžmana, piše NBS.
Istaknuto je da je odluka i ovog puta doneta bez održavanja formalnog sastanka Odbora, što je, kako se dodaje, moguće samo ako se proceni da zemlja ima dobre ekonomske politike, a time i dobre makroekonomske rezultate.
Odbor direktora MMF-a zaključio je da makroekonomski rezultati Srbije u okviru dogovorenog programa ostaju jaki, uz oporavak rasta, tekuću dezinflaciju, smanjenje deficita tekućeg računa i rekordno visoke devizne rezerve.
Planirani fiskalni deficit za 2024. godinu dodatno je smanjen u odnosu na 2023. godinu, a istovremeno daje prostor za potrebne kapitalne investicije.
MMF je i ovoga puta ocenio da Srbija uspešno sprovodi dogovoreni ekonomski program.
Konstatovano je da su svi kriterijumi, na osnovu kojih se prate rezultati programa, ispunjeni, a sprovođenje programa strukturnih reformi se nastavlja.
Takođe, uprkos izazovnom globalnom okruženju, očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije od oko 2,5 odsto u 2023. godini, a zatim, sa oporavkom domaće tražnje i njegovo ubrzanje na 4,5 odsto u 2025. godini.
Dodaje se da je tržište rada snažno, a u narednim godinama očekuje i dalji pad nezaposlenosti.
Inflacija u Srbiji je na snažnoj silaznoj putanji, u ciljane okvire će se vratiti u toku 2024. godine, devizne rezerve su na rekordnom nivou, a deficit tekućeg računa platnog bilansa je znatno smanjen (očekuje deficit od 2,3 odsto BDP-a u 2023. godini, a nakon toga njegovo zadržavanje na nivou do 3,5 odsto BDP-a u naredne dve godine).
Ocenjeno je i da su nastavljeni snažni prilivi stranih direktnih investicija, što očekuje i u narednom period, uz finansijsku stabilnost zemlje koja je očuvana, a bankarski sektor je likvidan i dobro kapitalizovan.
Ukazano je i da su vlasti posvećene sprovođenju dogovorenih politika, a fiskalna konsolidacija se nastavlja u skladu s programom, uz dalji pad učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu.
Do kraja 2025. godine očekuje dalji pad fiskalnog deficita na 1,5 odsto BDP-a, pad učešća javnog duga u BDP-u na ispod 50 odsto, a istovremeno se očekuje i zadržavanje visokih kapitalnih investicija države.
Ocenjeno je i da je s nižim globalnim cenama energije i korekcijom tarifa, finansijska pozicija kompanija u energetskom sektoru popravljena.
Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković je kazala da su "ocene MMF-a dodatna potvrda dobrih politika koje donosimo i sprovodimo u Srbiji, ne samo ekonomskih već i ukupnih politika i odnosa koje gradimo sa svetom, čiji smo deo. Delujući proaktivno i koordinirano, kreirali smo brojne zaštitne mehanizme, koji su preduslov za brze reakcije, što i MMF pozdravlja".
Podsetila je da je prioritet u ovoj godini bila borba protiv inflacije koja je gotovo prepolovljena, a njen ulazak u ciljane okvire očekuje se sredinom sledeće godine.
"NBS je to radila postepenim, kontinuiranim i dobro odmerenim zaoštravanjem monetarnih uslova, vodeći računa o rastu privredne aktivnosti. To smo radili i čuvanjem stabilnosti deviznog kursa, posebno u periodima kada smo suočeni sa izraženom globalnom neizvesnošću, jer time čuvamo poslovno, investiciono i potrošačko poverenje. Sve zajedno za rezultat ima i rekordno visoke devizne rezerve zemlje i očekivano ubrzanje rasta na pretpandemijske stope", kazala je Tabaković.
NBS je podsetila da je Odbor izvršnih direktora MMF-a odobrio je Srbiji 19. decembra 2022. stendbaj aranžman u iznosu od oko 2,4 milijarde evra (1,89 milijardi specijalnih prava vučenja, odnosno 290 odsto kvote Srbije u MMF-u), u trajanju od 24 meseca.
Aktuelni stendbaj aranžman predstavlja podršku za dalje sprovođenje strukturnih reformi, s fokusom na sektor energetike.
Dogovoreni ekonomski program ima za cilj očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, jačanje otpornosti privrede na energetsku krizu i podsticanje visokog, ekološkog, inkluzivnog i održivog rasta u srednjem roku sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi.
