Orcel (UniCredit grupa): Nove akvizicije narednih godina, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi

Od sredine aprila 2021, kada je preuzeo tu funkciju, vrednost akcija jedne od 15 najvećih evropskih banaka je utrostručena, sa 8,5 evra na 24,4 evra krajem decembra ove godine, a na berzi u Milanu samo u poslednjih godinu dana uvećana je više od 83 odsto, sa oko 13,3 na oko 24,4 evra. 

Otuda, kako navodi Frankfurter algemajne cajtung, nije ni malo čudno što ga akcionari Unikredita euforično slave, dok ga analitičari investicione Mediobanca Grupe zovu "Doktor Orsel".

Za manje od tri godine, tokom kojih je svetski BDP realno povećan za 13,3 odsto (u 2021. globalni rast bio je 6,3 odsto, prošle godine 3,5 odsto, a za ovu MMF procenjuje rast od tri odsto), vrednost akcija Unikredita rasla 14 puta bržim tempom, ukupno za 187 procenata.

Izuzetno visok rast vrednosti akcija ujedno je, kako je naveo list, i najbolja potvrda da poslovanje Unikredit Grupe nije ugrozio ni usporeni privredni rast evrozone, čiji će BDP ove godine, prema procenama MMF-a, porasti za samo 0,7 odsto.

Sve to, po rečima Orcela, ne bi bilo moguće da tim na čijem je čelu nije transformisao banku tako da je ona danas "najefikasniji i najpraktičniji sistem, tehnologija se stopila i procesi su pojednostavljeni".

U poslednjih godinu i po dana Unikredit je uložio 1,3 milijarde evra u nove tehnologije, a Orcel veruje da još uvek može značajno da se poveća efikasnost i najavljuje da će na nivou Grupe u sklopu procesa digitalizacije biti zaposleno 4.000 mladih stručnjaka.

Epilog takvog strateškog opredeljenja je da je udeo troškova u ukupnim prihodima sveden na samo 39 odsto, što je, kkako je rekao, mnogo bolji odnos nego kod većine konkurenata, dok je prinos na materijalni kapital (ROTE) čak 23 odsto.

Grupa danas ima oko 74.000 zaposlenih u 13 zemalja sveta, zbog čega prvi čovek Unikredita tu banku naziva svojevrsnom "panevropskom bankarskom federacijom, koja promoviše lokalni razvoj kako to niko do sada nije radio".

Suprotno analitičarima, koji ne kriju zabrinutost što ove godine MMF prognizira pad bruto domaćeg proizvoda Nemačke, najjače evropske ekonomije, za pola procenta, a u sledećoj blagi oporavak od tek 0,9 odsto, Orcel je veći optimista.

"Nemačka nije bolesnik Evrope", rekao je Orcel.

Govoreći o ekonomskim perspektivama Nemačke, Orcel je naveo da se najrazvijenija evropska ekonomija suočava sa najvećim izazovom još od Drugog svetskog rata, jer paralelno nastoji da sprovede ekološku tranziciju, restrukturira sopstvenu industriju, smanji zavisnost od ruskog gasa, pronađe nova tržišta, koja će nadomestiti pad izvoza u Kinu.

Nemačka, kako je rekao, sve to mora da uradi uz narasle finansijske troškove zbog povećanih kamatnih stopa, izazvanih inflacijom.

"Ali mislim da ljudi znaju šta bi trebalo da rade. Ekonomija ostaje jaka, vlada je prilično izašla u susret i unapredila finansijske uslove bolje od bilo koje druge zemlje na svetu. Nemačka će uspeti. Uopšte ne sumnjam u to", kategoričan je Orcel, koji je osim u Unikredit Grupi radio i za velike investicione banke Merrill Lynch i UBS.

Svoj optimizam Orcel bazira i na uverenju da će kamatne stope, koje decenijama nisu bile ovako visoke, uskoro početi da padaju. Kao razlog za to naveo je da je u nastojanju da obori inflaciju Evropska centralna banka značajno pooštrila monetarnu politiku, što je dovelo do usporavanja privredne aktivnosti u evrozoni, pa i do recesije u Nemačkoj.

Zato će, kako tvrdi Orcel, vrlo brzo, već naredne 2024. godine kamatne stope pasti, nakon čega će porasti investicije, što će posledično pogurati naviše i privredni rast, pa i u Nemačkoj.

Što se tiče novih investicija, iskusni investicioni bankar ne krije da mu je cilj preuzimanje još neke velike banke, ali je istakao i da mu se ne žuri.

"Mislim da je jedna od najvećih grešaka koje banke prave je da obraćaju pažnju na veličinu, jer onda jednog dana preuzimaju previše rizika. Zato želimo da radimo na način koji štedi kapital i da zaradimo više novca sa manje imovine. Preuzimanje bi nam moglo pomoći da osiguramo da tržište prepozna našu punu vrednost, što danas nije slučaj. Želimo da budemo vodeći igrač u Evropi i verovatno ćemo napraviti neke akvizicije u narednih nekoliko godina, posebno u centralnoj i istočnoj Evropi", poručio je Orcel.

Po njegovim rečima, Unikredit raspolaže sa 10 milijardi evra viška kapitala, iznad propisanog nivoa kapitalne adekvatnosti, ali će u akciju krenuti tek kada se za to steknu svi uslovi.

Orcel smatra da je vrednost nekih banaka još uvek precenjena, a to to posebno važi za tržišta razvijenih zemalja, poput Nemačke, Austrije i Italije, za koja procenjuje da su "složenija tržišta i cene su previsoke", pa je mogućnost za nove akvizicije u tim zemljama nešto manja nego u centralnoj i istočnoj Evropi, uključujući i Poljsku.

On je kazao da će, ako na tržištu ne nađe ništa što bi moglo da se uklopi u njegove planove, nastaviti da otkupljuje sopstvene akcije u interesu akcionara Unikredit banke.