Stručnjak za Betu: Nemoguće da prosečna plata u Srbiji 2026. iznosi 1.400 evra

Foto: Beta/Ana Slović

Stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije Branimir Jovanović odbacio je mogućnost da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra, jer bi to značilo da bi zarada naredne tri godine trebalo da raste godišnje po 25 odsto.

"Nemoguće je da prosečna plata u Srbiji na kraju 2026. iznosi 1.400 evra. Na kraju 2023. bila je oko 740 evra, a da bi stigla do 1.400 evra do kraja 2026. godine, morala bi rasti za oko 25 odsto svake, od naredne tri godine. U 2022. i 2023. godini, plata je rasla za oko 14-15 odsto i to u periodu visoke inflacije", rekao je Jovanović u intervjuu za agenciju Beta.

On je, komentarišući izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će prosečna plata u zemlji za tri godine dostići 1.400 evra, kazao da su očekivanja da će se inflacija umiriti, pa ne vidi kako bi plate mogle da rastu 25 odsto godišnje.

Dodao je da je mnogo važnije od same visine plate šta se sve za nju može kupiti, odnosno koliko je njena realna vrednost, a realna vrednost prosečne plate na kraju 2023. godine bila je manja nego na kraju 2021. godine.

Prosečna plata 2021. je bila 640 evra, ali, kako je rekao, tim se parama moglo kupiti više nego što se može kupiti sa 740 evra danas, jer su tada cene bile znatno niže.

Naveo je da se u ekonomskoj nauci pojava "iluzija novca", zove kada ljudi više cene nominalni iznos novca koji poseduju, nego njegovu stvarnu kupovnu moć".

To, kako je rekao, znači da, iako danas sa svojom platom mogu kupiti manje stvari nego pre par godina, ljudi vide da im se plata povećala za 100 evra i zbog toga smatraju da sada žive bolje nego ranije.

"Mislim da ovaj fenomen u velikoj meri, pored izbornih nepravilnosti, kontrole medija i zloupotreba svih poluga vlasti, objašnjava kako je aktuelna vlast uspela da tako ubedljivo pobedi na nedavnim izborima, uprkos činjenici da se, objektivno gledano, životni standard u Srbiji pogoršao u poslednje dve godine", rekao je Jovanović.

To, prema njegovim rečima, nije slučaj samo u Srbiji, jer u Turskoj, koja je u poslednje dve godine imala inflaciju od 60-70 odsto, vlast je, takođe pobedila na izborima prošle godine, a slično je bilo i u Mađarskoj 2022. godine, uprkos tadašnjoj inflaciji od 15 odsto.

Srbija, kako je rekao, nije najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu, već je to Crna Gora gde je prosečni dohodak po glavi stanovnika oko 50 odsto proseka EU, a u Srbiji je 44 odsto proseka EU.

"Prosečan privredni rast u Srbiji je poslednjih desetak godina bio veoma slab, 2012. godine su i Srbija i Crna Gora bile na oko 40 odsto EU dohotka, od tada je Crna Gora porasla na oko 50 odsto, a Srbija na 44 odsto. Bugarska, najnerazvijenija članica EU, je 2012. godine bila na 47 odsto dohotka EU, danas je na oko 62 odsto", rekao je Jovanović.

Srbija, kako je naveo, ima veliki potencijal, verovatno najveći u regionu, relativno dobro obrazovanje, kvalitetnu radnu snagu, solidnu putnu infrastrukturu, povoljnu geografsku lokaciju, ali taj potencijal nije iskorišćen, a najvažniji razlog za to je što se godinama forsira pogrešan ekonomski model, zasnovan, pre svega na privlačenju stranih investicija.

Strane investicije u Srbiji su, prema njegovim rečima, odlične već 20 godina, iznose u proseku oko šest-sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) svake godine i među najvišim su u istočnoj Evropi, ali i pored toga, ekonomski rast je nizak, a siromaštvo visoko.

Jovanović je rekao da nisu strani investitori krivi što je rast u Srbiji nizak, ali da bi rezultati bili bolji, potrebne su i domaće investicije, pre svega malih i srednjih preduzeća.

To se, prema njegovim rečima, postiže industrijskom i inovacijskom politikom, gde bi država odredila na kojim će strateškim sektorima razvijati ekonomiju, a zatim bi te sektore trebalo da podrži snažnim merama, pre svega fokusirajući se na inovacije.

"Tako su se razvili azijski tigrovi, Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Singapur u periodu 1960-1990, pre toga i Japan, a u najnovije vreme i Kina. Srbija bi tako iskoristila svoj ekonomski potencijal i postala pravi ekonomski tigar, mesto tigar od papira", rekao je Jovanović.

U poslednje dve godine, kako je rekao, Srbija nije imala dobre ekonomske rezultate, rast BDP 2022. i 2023. godine bio je samo oko dva odsto, što je među slabijim u regionu, samo je još Severna Makedonija imala približan, a svi ostali su bili bolji.

Crna Gora je u tom periodu, kako je naveo, bila najbolja, sa rastom od oko sedam odsto BDP, Albanija je imala rast više od četiri odsto, BiH i Kosovo su imali rast od oko 3,5 odsto.

"To i nije bilo tako čudno, jer Srbija ima izraženije ekonomske i političke relacije sa Rusijom od ostalih u regionu, pa je na neki način plaćala cenu za to. Zapadni investitori nisu bili načisto u kom će pravcu Srbija krenuti, pa su se suzdržavali od investicija, a i ekonomske relacije sa Rusijom su bile na udaru, zbog rata i sankcija", rekao je Jovanović.

Dodao je da se čini da se situacija sada malo smirila i da je postalo jasno da Srbija neće ići u savez sa Rusijom, da neće detabilizovati region, već da će samo pokušati da i dalje sedi na dve stolice, pa Zapad to prihvata i vraćaju se i zapadne investicije, s tim što strukturni problemi o poreklu investicija, ostaju omča oko vrata.

Jovanović je rekao da na visoku inflaciju u Srbiji nisu uticala predizborna davanja stanovništvu, povećanje zarada javnom sektoru, minimalca, podela pomoći penzionerima i deci, jer to nije povećalo inače slabu potrošnju. Inflaciju je, kako je naveo, podgrejalo povećanje cena struje i parnog grejanja, kao i ukidanje ograničenja cena koja je Vlada uvela, krajem 2021. godine.

"'Odmrzavanje' cena su kompanije iskoristile i povećale ih više nego što je bilo neophodno, a taj fenomen su ekonomisti nazvali 'inflacija pohlepe' (greedflation). Kada su cene skočile do neba, vlada je počela akciju 'bolja cena', ali je tada, već bilo prekasno. Tako da Vlada jeste kriva za rekordnu inflaciju, ali ne zbog povećanja plata i davanja pomoći ljudima, već što je povećala cene", rekao je Jovanović.

Na pitanje da li je realno novo povećanje zarada i minimalca u ovoj godini, kako najavljuju zvaničnici, Jovanović je rekao da dosadašnja povećanja primanja zapravo i nisu nikakva povećanja, već samo delimična kompenzacija za rast cena koji se dogodio proteklih godina.

Realno, kako je rekao, primanja u Srbiji su trenutno niža nego što su bila pre dve godine, prosečna neto plata u Srbiji u oktobru 2023. godine, što je poslednji dostupni podatak, bila je oko 86.700 dinara, što je povećanje od oko 16 odsto u odnosu na decembar 2021. a indeks cena u istom periodu porastao je za oko 24 odsto, što znači da je realna vrednost plata trenutno niža za oko osam odsto u odnosu na kraj 2021.

"Drugim rečima, prosečna plata danas može da kupi osam odsto manje stvari nego što je to bilo moguće pre dve godine. Stoga, pitanje na koje vlast treba da pruži odgovor nije zašto sada povećavaju plate i penzije, već zašto to nisu uradili do sada, bar ne u dovoljnoj meri", rekao je Jovanović.

Dodao je da je dobro što vlada ulaže u infrastrukturu, poslednjih godina, javne investicije u Srbiji iznosile su oko sedam odsto BDP, što je najviše u Evropi.

To, kako je rekao, direktno doprinosi rastu BDP, jer su javne investicije njegov sastavni deo, a istovremeno se povećava i dugoročni ekonomski potencijal zemlje, s obzirom na to da je infrastruktura ključna za dugoročni razvoj, ali, da postoji nekoliko problema kada su trenutne srpske javne investicije u pitanju.

Prvi je, prema njegovim rečima, da je većina investicija u puteve, što će povećavati vožnju automobila u budućnosti, a time i zagađenje i emisiju ugljen- dioksidom (CO2). Umesto puteva, kako je naveo, puno je bolje investirati u železnicu, jer je to čistiji i energetski efikasniji prevoz.

Druga stvar koju je važno shvatiti kada su državne investicije u pitanju je, kako je naveo, da one nisu panacea, odnosno lek za sve.

"One su potrebne da bi bilo ekonomskog rasta i razvoja, ali nisu dovoljne. Potrebne su industrijska i inovacijska politika, vladavina prava, nezavisne i funkcionalne institucije, smanjenje korupcije, ali je ovih stvari u Srbiji, nažalost, sve manje", rekao je Jovanović.

Dodao je da se malo investira u energetiku, posebno u obnovljivu energiju i da će uvoz struje rasti.

Dobro je, kako je ocenio, što je Srbija dobila pravo organizovanja svetske izložbe Ekspo jer je to najveći svetski sajam i odlična prilika da se zemlja predstavi svetu. Drugi značaj, kako je rekao, tih velikih događaja je što omogućavaju da se obnovi postojeća infrastruktura i izgradi nova, što će imati pozitivni uticaj na ekonomski rast i razvoj.

Na pitanje da li je moguće obezbediti 15 milijardi evra za gradnju objekata za Ekspo, Jovanović je rekao da to ustvari i nisu tako velike pare jer bi to godišnje iznosilo manje od četiri milijarde evra, a Srbija je 2023. godine imala javne investicije od oko pet milijardi.

Glavno pitanje, kako je rekao, nije suma novca, već način na koji će se potrošiti, da li će se ulagati u ono što je gradu i državi najpotrebnije i da li će sredstva biti proneverena, "pa bi na to trebalo usmeriti pažnju".

Svetska banka, kako je naveo, ima bazu podataka koja meri kvalitet institucija u svetu, a koja se naziva Svetski indikatori upravljanja, pa po nima Srbija beleži pad u gotovo svim segmentima upravljanja. Kada je reč o korupciji i slobodi izražavanja, samo je Bosna i Hercegovina lošija u Evropi, dok su u pogledu vladavine prava lošiji Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo.

Dodao je da se padom Srbije u tim oblastima može delimično objasniti slabiji ekonomski rezultati poslednjih godina, ali da je interesantno da se efikasnost vlade, za razliku od ostalih oblasti upravljanja, u poslednje vreme poboljšava.

"U tom pogledu, Srbija je najbolja u regionu Zapadnog Balkana, čak je bolja i od Bugarske i Rumunije. I mislim da je to evidentno, Vlada ne bi mogla realizovati sve te javne investicije da nije efikasna. Međutim, ovo je u isto vreme i zastrašujuće, jer ta kombinacija efikasne i autokratske vlasti može voditi u apsolutizam i zloupotrebu moći", zaključio je Jovanović.