Komitet Saveta Evrope za borbu protiv torture: U Srbiji i dalje prisutno zlostavljanje od policije

U Srbiji je i dalje prisutno zlostavljanje osumnjičenih za krivična dela od policajaca, zbog čega se vlasti pozivaju da usvoje i primene koherentnu strategiju za iskorenjivanje takvog postupanja, navodi se u danas objavljenom izveštaju komiteta Saveta Evrope za borbu protiv torture.

U izveštaju o ad hok poseti Srbiji u martu 2023. godine, Evropski komitet za sprečavanje torture i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja (CPT) navodi da je njegova delegacija primila brojne navode o fizičkom maltretiranju osumnjičenih za krivična dela od policijskih službenika, uglavnom na području Beograda.

"Ti navodi uključuju udarce pesnicom, šamare, udarce nogom i pendrekom, kao i slučajeve stavljanja plastične kese preko glave osumnjičenih za krivična dela i davanje elektro-šokova iz ručnog uređaja, kako bi od pritvorenih lica bila izvučena priznanja ili informacije", navodi CPT u izveštaju.

U istražnim odeljenjima Okružnog zatvora u Novom Sadu i Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica primljeno je nekoliko navoda o fizičkom maltretiranju i prekomernoj upotrebi sile, koji su se sastojali od šamaranja, šutiranja i udaraca pesnicom, dodaje se.

Komitet zaključuje da se postupanje policije prema licima lišenim slobode, posebno na području Beograda, nije poboljšalo od poseta 2017. i 2021. godine, i izražava žaljenje što su napori koje su srpske vlasti uložile u suzbijanju zlostavljanja i sprovođenju prethodnih preporuka do sada bili delimični i fragmentarni.

"Odsustvo aktivnosti srpskih vlasti da sprovedu preporuke CRT za iskorenjivanje zlostavljanja od policije predstavlja nespremnost da se u potpunosti sarađuje sa Komitetom. Komitet veruje da će biti preduzete usaglašene akcije za sprovođenje preporuka sadržanih u izveštaju", navodi se.

U izveštaju Komitet zaključuje da su osobe koje je policija lišila slobode i dalje izložene riziku od zlostavljanja koje bi u nekim slučajevima moglo da predstavlja mučenje.

Nalazi ad hok posete 2023. godine ukazuju da neophodna promena paradigme u ispitivanju osumnjičenih za krivična dela nije sprovedena i da postoji potreba da srpske vlasti uvedu sistematsko audio-video snimanje svih ispitivanja koja vrši policija, piše u izveštaju.

Što se tiče mera zaštite od zlostavljanja, Komitet naročito poziva srpske vlasti da osiguraju da se pravo na pristup advokatu efikasno primenjuje od trenutka lišavanja slobode.

Komitet poziva srpske vlasti i da usvoje i primene koherentnu strategiju za iskorenjivanje zlostavljanja od policije koja treba da uključi poruku nulte tolerancije na zlostavljanje od policije sa najvišeg političkog nivoa i obaveznu obuku policijskih inspektora o veštinama istražnog razgovora.

U fokusu ad hok posete Srbiji bili su postupanje policije prema licima lišenim slobode i delotvornost istraga navoda o zlostavljanju od policije, navodi se u izveštaju i dodaje da su ispitani i uslovi zadržavanja i postupanja prema pritvorenicima u četiri zatvora i prema maloletnim prestupnicima u Vaspitno-popravnom domu za maloletnike (VPD) Kruševac.

U VPD Kruševac, kako se navodi, delegacija Komiteta je primila brojne navode o zlostavljanju, koje se sastoji od šamaranja i udaraca gumenim pendrecima po butinama i zadnjici maloletnika od osoblja, kao vid telesnog kažnjavanja u vezi sa slučajevima nasilja među zatvorenicima, pokušaja bekstva ili neposlušnosti.

Srpskim vlastima Komitet preporučuje da preduzmu usaglašene akcije na promovisanju promene kulture u VPD Kruševac, kako bi se obezbedilo da osoblje bude adekvatno obučeno i opremljeno za rešavanje slučajeva izazovnog ponašanja bez pribegavanja maltretiranju maloletnika.

Kad je reč o efikasnosti tužilačkih istraga, Komitet navodi da je utvrdio nedostatak ažurnosti i temeljnosti u istrazi slučajeva navodnog maltretiranja od službenika za sprovođenje zakona i odsustvo primene adekvatnih istražnih tehnika.

Komitet dodaje da se zalaže za reorganizaciju rada tužilaca imenovanjem specijalizovanih tužilaca, i za prilagođavanje istražnih tehnika.

O uslovima u srpskim zatvorima Komitet navodi da je uočio tešku prenaseljenost u istražnim jedinicama nekoliko posećenih objekata.

Komitet ukazuje na primer iz Okružnog zatvora u Novom Sadu, navodeći da su pritvorena lica imala manje od dva kvadratna metra prostora, budući da su u ćelijama od 3,8 kvadratnih metara bile po dve osobe.

Uočeno je i loše stanje inventara (stari dušeci, zarđali kreveti, trošni i vlažni zidovi), kao i neadekvatni higijenski uslovi (dotrajali sanitarni čvorovi, nedovoljno tuševa, najezda stenica), stoji u izveštaju.

"Kombinacija ozbiljne prenaseljenosti i loših materijalnih uslova i zanemarivanja uočenih u posećenim zatvorima mogla bi predstavljati nečovečno i ponižavajuće postupanje", navodi se.

Dodaje se da je režim aktivnosti koji se nudi osobama u istražnom pritvoru i dalje veoma siromašan, i da su ta lica u ćelijama svakog dana provodila najmanje 22 sata.

Komitet je u izveštaju izneo konkretne preporuke za prevazilaženje tih nedostataka.

U odgovoru Komitetu, vlasti Srbije su pružile informacije o preduzetim merama za sprovođenje preporuka tog tela Saveta Evrope.