Formiran Štab za suzbijanje iregularne migracije u Podrinju
Migranti
| Izvor: Beta
| 30.01.2024
|
access_time
19:30
Ministarstvo unutrašanjih poslova Srbije je danas saopštilo da je u Malom Zvorniku, u pograničnom pojasu sa Bosnom i Hercegovinom, formiran štab koji će raditi na suzbijanju iregularne migracije i na teritoriji Ljubovije, Loznice i Banje Koviljače.
Ministarstvo je najavilo da će "na ulicama svakodnevno" biti pripadnici Žandarmerije, uprava Granične i Saobraćajne policije i policija opšte nadležnosti koji će kontrolisati kretanje i boravak migranata.
Ranije su formirani štabovi u Subotici - kod granice s Madjarskom, i u Dimitrovgradu i Preševu - u blizini granica Bugarske i Severne Makedonije.
Migranti u Srbiju od 2015. uglavnom ulaze iz Bugarske i Severne Makedonije i, na putu ka zapadu EU, ilegano idu u Majarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
U Srbiji je 2023. u prihvatnim i centrima za azil bilo evidentirano 108.808 migranata, 12 odsto manje nego 2022, objavljeno je 23. januara u godišnjem izveštaju Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije.
Najviše migranata je bilo iz Sirije - 46 odsto, i Avganistana - 22 procenta, iz Maroka je stiglo oko šest odsto ukupnog broja, a iz Pakistana skoro pet odsto ukupnog broja.
Prošle godine migranti su se u Srbiji zadržavali prosečno 12 dana, tokom 2022. godine 16, a 2021. su ostajali po 30 dana, navedeno je u izveštaju.
Komesarijat je naveo da je spreman sa, kako tvrdi, s jednim od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama.
Popunjenosti kapaciteta u centrima je krajem januara bila manja od 70 odsto - 1.412 osoba bilo je u 17 centara.
Ministarstvo je najavilo da će "na ulicama svakodnevno" biti pripadnici Žandarmerije, uprava Granične i Saobraćajne policije i policija opšte nadležnosti koji će kontrolisati kretanje i boravak migranata.
Ranije su formirani štabovi u Subotici - kod granice s Madjarskom, i u Dimitrovgradu i Preševu - u blizini granica Bugarske i Severne Makedonije.
Migranti u Srbiju od 2015. uglavnom ulaze iz Bugarske i Severne Makedonije i, na putu ka zapadu EU, ilegano idu u Majarsku, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.
U Srbiji je 2023. u prihvatnim i centrima za azil bilo evidentirano 108.808 migranata, 12 odsto manje nego 2022, objavljeno je 23. januara u godišnjem izveštaju Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije.
Najviše migranata je bilo iz Sirije - 46 odsto, i Avganistana - 22 procenta, iz Maroka je stiglo oko šest odsto ukupnog broja, a iz Pakistana skoro pet odsto ukupnog broja.
Prošle godine migranti su se u Srbiji zadržavali prosečno 12 dana, tokom 2022. godine 16, a 2021. su ostajali po 30 dana, navedeno je u izveštaju.
Komesarijat je naveo da je spreman sa, kako tvrdi, s jednim od najbolje uređenih sistema prihvata i upravljanja migracijama.
Popunjenosti kapaciteta u centrima je krajem januara bila manja od 70 odsto - 1.412 osoba bilo je u 17 centara.
Teme
Novo
Novo
Dnevni evropski servis
Šta drugi čitaju
Scena
Dogodilo se
Na današnji dan 9. novembar
pre 16 sati