Milićević za Betu: Autoritarne režime na vlasti održava korupcija
Predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije prof Miroslav Milićević izjavio je danas da u autoritarnim režimima, gde nema vladavine prava, vlast nema ni želju ni potrebu za iskazivanje političke volje za borbu protiv korupcije.
Milićević je u intervjuu agenciji Beta kazao se uz korupciju autoritarni režimi lakše održavaju na vlasti.
Komentarišućiući pad Srbije sa 101. na 104. mesto svetske liste „Transparensi internešenela“ po pitanju percepcije korupcije, rekao je da je sa sadašnjim indeksom 36, kao i u prethodne dve decenije od kako je rangirana na listi, Srbija "stabilno" u grupi zemalja s raširenom korupcijom.
"Petu godinu uzastopno, Srbija se nalazi u 'lošijoj polovini sveta'. Trenutno mesto na tabeli je najlošije u celom periodu od 2007. godine od kada je broj rangiranih zemalja jednak sadašnjem", kazao je on.
Na pitanje šta u praksi znači to što je Indeks Srbije o percepciji korupcije za sedam poena manji od svetskog proseka i za 28 poena lošiji od proseka Evropske unije, Milićević je rekao da će to uticati na ostvarenje prioritetnih ciljeva koje je Srbija proklamovala da teži EU standardima i punopravnom članstvu u EU.
"EU je definisala standarde koje Srbija treba da dostigne kroz pristupna poglavlja među koje spadaju Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i poglavlje 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Niti jedan od ovih ciljeva se ne može ostvariti u zemlji s visokim intenzitetom korupcije", naglasio je.
Prema njegovim rečima, posebno bi trebalo da zabrine to što Srbija sve lošije stoji i unutar tzv. Zapadnog Balkana, dok većina suseda napreduje.
"Bolje rezultate nego prošle godine su zabeležile Crna Gora (46), Severna Makedonija (42) i Albanija (37). To ukazuje da se intenzitet korupcije može smanjiti kada za to postoji jasna politička volja", naveo je.
Upitan kakve mogu biti posledice pada Srbije sa 101. na 104. mesto liste svetskih zemalja prema percepciji korupcije u 2023. godini, Milićević je rekao da pad na 104. mesto ukazuje na visok intenzitet i rasprostranjenost korupcije u javnom sektoru.
"To je faktor koji bitno utiče na analitičare i savetnike kada razmatraju političko, pravno, ekonomsko i bezbednosno okruženje u Srbiji. Međunarodne i etablirane firme i finansijske institucije nerado posluju sa zemljama s visokim intenzitetom korupcije zbog nestabilnih uslova i povećanog rizika poslovanja. Vlasnici nešpekulativnog kapitala dobro će razmisliti da li će svoj novac uložiti u Srbiji, a ukoliko ga ulože zahtevaće ogromne subvencije, političku zaštitu, posebne garancije i uslove", istakao je.
Dodao je da činjenica da izostaje uspeh u borbi protiv korupcije onemogućava napredak ka EU i zatvaranje poglavlja.
"Zemlja s visokim intenzitetom korupcije ne uživa međunarodni ugled i ima oslabljenu pregovaračku poziciju", objasnio je on.
Na pitanje da li je u tužilaštvu, sudstvu i policiji u poslednjih 10 godina izostala borba protiv korupcije u Srbiji, Milićević je kazao da je nefunkcionisanje institucija poprimilo zabrinjavajući karakter.
"Imamo tužilaštvo koje je inertno, ne deluje ni proaktivno ni neselektivno. Istražne radnje traju predugo i bez očekivanog epiloga. Kadrovska rešenja u tužilaštvu nailaze na osporavanje stručne javnosti. Sposobnost tužilaštva za fiskalnu forenziku nije ostvarena u očekivanoj meri. Glavni tužilac Srbije ne ispunjava očekivanja građana. Bez efikasnog tužilaštva borba protiv korupcije je izuzetno otežana" rekao je.
Naglasio je da sudstvo nije oslobođeno političkog uticaja.
"Sudski postupci predugo traju, između ostalog zbog čestih odlaganja, a stručna javnost često smatra da donesena presuda nije očekivana presuda. Stiče se utisak nekažnjivosti krupnih potencijalno koruptivnih radnju u javnosti. Mesto direktora policije koji operativno rukovodi radom policije upražnjeno je više od godinu dana. Ministar kao politička ličnost ne može preuzeti obaveze direktora", kazao je predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.
Na pitanje ko u Srbiji ima korist, a ko štetu od korupcije, Milićević je rekao da najveću štetu od rasprostranjene korupcije u Srbiji imaju sami građani.
"Otima se njihova imovina i ograničavaju prava u raspolaganju državnim i prirodnim resursima. Onemogućava se građanima da ostvare svoja prava pred institucijama sistema i oni postaju nejednaki. Građani su često prinuđeni da plaćaju za ono što im pripada. Onim državnim funkcionerima i institucijama koje donose odluke odgovara koruptivno okruženje. Mnogo im je lakše kada nema transparentnosti i konkurencije da odlučuju o trošenju velikih novčanih iznosa državnih sredstava. Nema kontrole javnosti i tu se stvaraju uslovi za zloupotrebe i podmićivanje i održavanje korupcije. U Srbiji za to ima mnogo potencijalnih primera", istakao je.
Dodao je da ukoliko korupcija ostaje nekažnjena i ukoliko se donose zakoni koji favorizuju pojedinca ili pojedine grupe ili delatnosti nasuprot javnom interesu, nastaje okovana država i omogućava se njeno trajanje.
"Zbog otimanja državnih resursa razvoj zemlje je otežan i usporen", ocenio je.
Na pitanje kakva je veza između korupcije, demokratije i vladavine prava, Milićević je rekao da postoji značajna korelacija između problema u funkcionisanju pravosudnog sistema i korupcije.
"Uočena je korelacija između nekažnjivosti javnih funkcionera koji krše pravila, korupcije i mogućnosti građana da ostvare svoja prava pred sudom, kao i korelacije korupcije i diskriminacije. To ukazuje na potrebu da se spreči politički uticaj na pravosuđe u borbi protiv korupcije", kazao je.
Naveo je da je interesantno poređenje Indeksa percepcije korupcije s vrstom režima prema podeli koju objavljuje Economist Intelligence Unit.
"Prosek za zemlje 'potpune demokratije' je 73, za zemlje 'manjkave demokratije' 48, za 'hibridne režime' 36, a za 'autoritarne' 29. Srpski indeks 36 odgovara proseku grupe zemalja sa hibridnim režimom", rekao je.
Dodao je da istraživanja velike međunarodne organizacije World Justice Project obuhvataju 142 zemlje i predstavljaju najznačajniji indeks percepcije korupcije.
"Klasifikacija na listi se vrši na osnovu osam ključnih parametara koji definišu vladavinu prava. Od 142 države, prema proseku svih osam parametara, Srbija je na 93 mestu. Međutim, kada se gleda samo parametar 'Zakonska ograničenja Vladinih ovlašćenja', Srbija je na 127 mestu od 142 države. To je svakako loš rezultat i ukazuje na odgovornost Vlade Srbije u borbi protiv korupcije", istakao je Milićević.
Na pitanje kakav je odnos Vlade Srbije i nadležnih državnih institucija prema radu Saveta za borbu protiv korupcije, Milićević je rekao da Savet redovno svoje izveštaje dostavlja Vladi u kojima se nalaze i preporuke kako da se uočeni problemi potencijalne korupcije prevaziđu, ali da odgovora nema.
"Nemamo povratnih informacija da li su izveštaji razmatrani i da li su uvažene i implementirane preporuke, iako je to obaveza prema Akcionom planu za Poglavlje 23. Savet je i dalje nepopunjenog sastava iako smo proteklih godina stalno predlagali nove članove koje Vlada nije imenovala", rekao je predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Miroslav Milićević.
