U Završnom izbornom izveštaju CRTA navodi da je brisanje granica između države i partije "preraslo u situaciju u kojoj je državni aparat delovao kao sredstvo za sprovođenje kampanje Srpske napredne stranke".
"Upotreba države za partijske interese manifestovala se u širokom rasponu - od vanrednih budžetskih davanja do angažovanja državnih institucija u širenju govora mržnje i difamaciji opozicije. O intenzitetu zloupotrebe funkcije predsednika republike govori činjenica da je čak 60 odsto građana mislilo da je Aleksandar Vučić kandidat na ovim izborima, a skoro četvrtina građana bila je u zabludi da su u toku predsednički izbori", navodi se u izveštaju.
CRTA navodi i da je usled dokazane, namerno i nenamerno proizvedene netačnosti biračkog spiska, "nastala konfuzija u vezi s tim ko ima i gde ima ili nema pravo da glasa, čime je pojačana sumnja u mogućnost da izbori odražavaju stvarnu volju građana".
Ističe se i da je "bez obrazloženja doneta odluka da se istovremeno s vanrednim parlamentarnim i beogradskim održe i vanredni lokalni izbori u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, čime su "omogućene organizovane migracije birača iz opština u kojima nije bilo izbora ka Beogradu i drugim gradovima gde su održavani izbori, a sve to kako bi Srpska napredna stranka (SNS) ostvarila bolji rezultat na lokalu".
"Zarad organizovanja migracija birača vršene su manipulacije biračkim spiskom, i to uglavnom kršenjem zakona koji reguliše pitanje prebivališta građana. Takva praksa narušila je jednakost izbora i u suštini ugrozila Ustavom i zakonom zajemčeno pravo na lokalnu samoupravu svakog građanina", navodi CRTA.
U izveštaju se, između ostalog navodi i da je "nekažnjivost za krivična dela u izbornom procesu omogućena izostankom postupanja tužilaštva po službenoj dužnosti u slučajevima za koje su javno izneti dokazi, kao na primer u slučaju protivzakonitih intervencija u biračkom spisku, falsifikovanih potpisa birača u procesu podnošenja izbornih kandidatura, kupovine glasova, višestrukog glasanja, pritisaka na birače".
"Čak polovina proglašenih lista na beogradskim izborima je pod osnovanom sumnjom za falsifikovanje potpisa podrške za kandidaturu. Ispostavilo se da je tim krivičnim delima omogućeno da vlast, konstruišući privid pluralističke izborne ponude, obezbedi sebi kontrolu nad odlučivanjem u Gradskoj izbornoj komisiji. Do sada nezabeleženim odlaganjem, odnosno lažiranjem datuma objavljivanja Službenog lista Grada Beograda s konačnim rezultatima beogradskih izbora ukinuto je pravo na delotvorni pravni lek", navodi se u izveštaju.
Između ostalog navodi se i da su zaposleni u javnom i državnom sektoru, kao i najranjivije socijalne grupe bili žrtve ucena, da je "medijska neravnopravnost, odnosno neravnoteža u korist vladajuće stranke bila je još drastičnija nego na prethodnim izborima", kao i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) "ponovo demonstriralo skoro potpunu nezainteresovanost za sopstvene zakonske obaveze", odnosno za obezbeđivanje ravnopravnosti učesnika izbora u medijima i zaštitu prava birača na kvalitetnu informisanost.
