UNICEF: U svetu je 230 miliona žena podvrgnuto genitalnom sakaćenju, 30 miliona više nego 2016.

AP Photo/Hermann J. Knippertz

U izveštaju Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) objavljenom danas na Međunarodni dan žena navodi se da je u svetu preko 230 miliona žena podvrgnuto genitalnom sakaćenju, što je za 30 miliona više nego pre osam godina.

U izveštaju UNICEF-a se navodi četiri žene od 10 podvrgnutih ovom zahvatu žive u zemljama zahvaćenim sukobima i sa visokim stopama rasta stanovništva i takođe se navodi da politička nestabilnost ometa napore da se spreči ova praksa i pruži puna podrška žrtvama.

Genitalno sakaćenje žena je naziv za sve procedure koje uključuju delimično ili potpuno uklanjanje eksternih ženskih genitalija ili bilo kakvo sakaćenje ženskih polnih organa iz tradicionalnih, verskih ili drugih razloga. Ritualno obrezivanje žena je problem u mnogim delovima sveta, a posledice takvog čina su doživotne.

To može izazvati ozbiljno krvarenje, pa čak i smrt, a devojčice se podvrgavaju toj proceduri obično u uzrastu od detinjstva do adolescencije.

Dugoročno, može dovesti do infekcija urinarnog trakta, menstrualnih problema, bolova, smanjenog seksualnog zadovoljstva i komplikacija na porođaju, kao i depresije, niskog samopoštovanja i posttraumatskog stresnog poremećaja.

U izveštaju se procenjuje da je oko 144 miliona žena i devojaka podvrgnuto toj proceduri samo u Africi, nakon koje dolazi Azija sa 80 miliona i Bliski istok sa šest miliona slučajeva.

Somalija je na vrhu liste zemalja u kojima se i dalje vrši ta praksa, sa čak 99 odsto ženske populacije između 15 i 49 godina starosti.

Burkina Faso je napravila naveći napredak u iskorenjivanju te prakse, gde se u poslednjih 30 godina procentat žena između 15 i 49 godina smanjio sa 80 odsto na 30 odsto.

U Etiopiji, Nigeriji i Sudanu je zabeležen najveći broj žena i devojaka koje su podvrgnute sakaćenju ženskih genitalija u zemljama pogođenim sukobima.

Iako je u izveštaju pozdravljen napredak postignut u nekim zemljama, u njemu se upozorava da međunarodna zajednica ne uspeva u onom što bi bilo potrebno da bi se ispunio cilj Ujedinjenih nacija o iskorenjivanju te prakse na globalnom nivou do 2030. godine.