U Japanu procvetale trešnje - počelo proleće
Životna sredina
| Izvor: Beta
| 20.03.2024
|
access_time
13:25
Sa više od miliona stabala "sakure" - trešnje što je najviše u svetu, Japan je u vreme cvetanja spektakularna turistička atrakcija.
Ukrasna japanska trešnja koja nema prehrambenu vrednost, a naziva se i azijska ili orijentalna, listopadno je drvo iz porodice ruža, poreklom je iz Japana, Kine i Koreje. Cvetovi su roze ili beli i specifični po tome što opadaju u isto vreme, odjednom.
To drvo je izuzetno cenjeno zbog obilnog cvetanja i spektakularnih formacija cveća - "cvetnih oblaka", otporno je i dugovečno, dostiže visinu do 12 metara, ali se njegov rast obično ograničava rezidbom. Za razliku od obične trešnje, njegovi listovi su smedje-crvenkasti, te je to drvo atrktivno tokom većeg dela godine.
"Hanami" je japanski običaj posmatranja cveća koje tokom Festivala trešnjinog cveta okupi veliki broj učesnika i iz sveta. Sedeći pod trešnjama u cvetu, posetioci parkova jedu posebne, sezonske slatkiše i piju voćna vina.
Cvetovi trešnje imaju dubok kulturni značaj u Japanu gde se njihovo kratkotrajno postojanje dovodi u vezu sa "uvažavanjem lepote prolaznosti života" što je na japanskom nazvano "mono no-avare" - "empatija prema stvarima".
Istorijski značaj trešnje u Japšanu je nastao pre nekoliko vekova kada su ratnici - "samuraji" stotine stabala iz tadašnjeg glavnog grada Kjota presadili u Kakunodati, grad na severu, a zatim se širila i drugde.
Tokio je jedan od gradova gde je najlepši "hanami" - običaj posmatranja trešanja, a među najinteresantnijim mestima je planina Jošino sa 30.000 stabala tog drveta. Zbog toga je UNESCO tu planinu proglasio jednim od prirodnih blaga sveta.
Zbog bele ili ružičaste boje koja popunjava parkove i bašte, japanska trešnja je popularna pri uređenju parkova širom sveta, a ima je i u Srbiji. U Novom Beogradu uz obalu Save je 2021. uređen "Park japanskih trešanja", a nedaleko od obale Dunava u tom delu grada je i Ulica trešnjinog cveta s drvećem te vrste.