Savet EU usvojio direktivu sa strožim kaznama za ekološka krivična dela

Savet Evropske unije usvojio je danas direktivu o zaštiti životne sredine kojom se proširuje lista ekoloških krivičnih dela i uvode strože sankcije.

Novom direktivom, koja će zameniti zakon iz 2008, utvrđuju se minimalna pravila za definisanje krivičnih dela i sankcija.

Zakon će se primenjivati samo na krivična dela počinjena u EU, ali članice mogu da prošire svoju nadležnost na dela počinjena izvan njihove teritorije, saopštio je Savet EU.

Direktivom je broj ekoloških krivičnih dela koja trenutno postoje u krivičnom pravu EU povećan sa devet na 20 i uključuju, između ostalog, nelegalnu trgovinu sirovinom od drveta, nezakonito recikliranje zagađujućih komponenti brodova i ozbiljna kršenja zakona o hemikalijama.

Novim aktom se uvodi i klauzula o "kvalifikovanom krivičnom delu" koja se primjenjuje kada je krivično delo iz direktive počinjeno namerno i uzrokovalo je uništavanje ili nepovratnu ili dugotrajnu štetu po životnu sredinu.

Kvalifikovana krivična dela, koja uključuju šumske požare velikih razmera ili široko rasprostranjeno zagađenje vazduha, vode i zemlje, dovode do uništavanja ekosistema zbog čega su uporediva s ekocidom.

Za namerno počinjena krivična dela koja uzrokuju smrt osobe predviđena je maksimalna zatvorska kazna od najmanje 10 godina, pri čemu države članice u nacionalnom zakonodavstvu mogu predvideti i strože sankcije.

Druga krivična dela biće kažnjiva zatvorskom kaznom u trajanju do pet godina, dok je kazna za kvalifikovana krivična dela najmanje osam godina.

Kompanije mogu biti kažnjene novčanom kaznom od najmanje pet odsto ukupnog svetskog prometa za najteža krivična dela ili, alternativno, 40 miliona evra.

Za sva druga krivična dela najviša novčana kazna je najmanje tri odsto prometa ili 24 miliona evra.

Države članice će takođe morati da osiguraju da počinioci budu kažnjeni dodatnim merama, kao što je obaveza da ponovo uspostavi prvobitno stanje životne sredine, da nadoknadi štetu, ili da im uskrati pristup javnim fondovima.

Savet EU i Evropski parlament su postigli dogovor o novim pravilima u novembru 2023, a poslanici EP su usvojili novu direktivu u februaru.

Države članice moraju da prilagode svoje nacionalne propise novoj direktivi u roku od dve godine od njenog stupanja na snagu.