Tribina: Stanje u školama i društvu gore nego što je bilo, institucije ignorišu probleme
Stanje u školama i društvu, gore je nego što je bilo do pre godinu dana, a institucije ignorišu sve probleme koji postoje u prosveti, ocenjeno je danas na predstavljenju preporuka i smernica za smanjenje nasilja u školama i društvu.
Građanski savet za vanredne i krizne situacije, osnovan u okviru Društva za održivu budućnost "Koraci", predstavio je dokument unapređene verzije smernica i preporuka kako bi se pružila podrška školama nakon događaja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i selima Dubona i Orašje koji su se dogodili početkom maja prošle godine.
Osnovni cilj tog dokumenta je da se na osnovu dosadašnjih analiza reagovanja na nasilje u školama u Srbiji, iznese predloge koji bi značajno uticali na smanjenje različitih oblika nasilja u školama i društvu.
Predsednik Društva za održivu budućnost "Koraci" Marko Oljača rekao je u prostorijama Sindikata "Nezavisnost" da je prvi dokument sa smernicama predstavljen 17. maja prošle godine, a da se od tada nije promenilo ništa.
Prema njegovim rečima, odabrali su škole, jer se odatle svi problemi prelivaju na ostale sfere društva, a da bi se došlo do smanjenja nasilja, mora da se promeni ukupna atmosfera u društvu.
Oljača je kazao da "Koraci" od Ministarstva prosvete traže ukidanje Pravilnika o obavljanju društveno korisnog rada koji za promovisanje i uspostavljanje socijalno poželjnog ponašanja kao mehanizam predviđa kazne i sankcije.
Van snage potrebno je staviti i vratiti na doradu Pravilnik o Protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, jer su, kako je Oljača naveo, propisane procedure za odgovor na nasilje nedovoljne i neadekvatne, dok je prevencija u pravlinku izostala.
Profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović ocenila je da je potrebno preduzeti kadrovsko jačanje u svim relevantnim sistemima kako bi se aktivnosti usmerene na unapređenje mentalnog zdravlja dece i mladih zaista sprovele.
Kako je kazala, neophodno je obezbediti individulanu psihološku podršku deci i njihovim porodicama, ali je važno i uvesti teme o značaju i unapređenju mentalnog zdravlja u školske sisteme.
U okviru dokomenta, jedne od smernica su i povećanje broja Razvojnih savetovališta i Psiholoških savetovališta u okviru domova zdravlja, kao i obezbeđivanje nesmetanog rada novoosnovanog Centra za mentalno zdravlje.
Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Aleksandar Baucal ocenio je da je atmosfera u obrazovnom sisemu i školama jako loša, da učenici u njih dolaze bez nekih posebnih interesovanja osim da se druže, dok nastavnici dolaze sa brigom sta će im se desiti tog dana.
Kako je kazao, na društvenom nivou postoji rastuća kultura nasilja, što se videlo i na konstitutivnoj sednici Skupštine Srbije.
Dodao je da ako ljudi u Skupštini sistematski praktikuju nasilje u međusobnim odnosima, onda se to širi i na celo društvo.
Baucal je rekao i da obrzovni sistem koji je centralizovan ne može da reši problem, već da može da donese neki protokol, ali je njega potrebno adekvatno i primeniti.
Za poboljšanje stanja u školama, predložio je depolitizaciju izbora direktora, te da glavnu ulogu u njegovom izboru treba da imaju školska zajednica, kako bi direktori škola stvarno bili istinski lideri u toj zajednici.
Baucal je još rekao da u obrazovnom sistemu ministar prosvete ne treba da ima glavnu ulogu, već da je potrebno obrnuti piramidu moći u obrazovanju.
