Zajednički konsultativni odbor EU-Srbija poziva OEBS da se angažuje u dijalogu vlasti i opozicije

Predstavnici civilnog društva Srbije i Evropske unije (EU) usvojili su na sastanaku Zajedničkog konsultativnog odbora (JCC) Zajedničku deklaraciju kojom se srpske vlasti pozivaju da pre lokalnih izbora ispune preporuke ODIHR-a, institucije EU da definišu konkretne mere ako te preporuke ne budu pravilno sprovedene, a OEBS da razmotri posredovanje u dijalogu srpskih vlasti i opozicionih partija u vezi sa njihovim sprovođenjem.

Sedamnaesti sastanak Zajedničkog konsultativnog odbora održan je 5. aprila u Briselu.

U Zajedničkoj deklaraciji koja je usvojena jednoglasno, izražava se duboka zabrinutost zbog izveštaja o izbornim nedostacima i nepravilnostima i pozivaju srpske vlasti da pažljivo ispitaju i sprovedusve preporuke iz završnog izveštaja Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODHIR).

To uključuje inicijative za izmene zakona mnogo pre izbora, rešavanje zabrinutosti oko biračkih spiskova, povećanje poverenja javnosti u izbore, sprečavanje pritiska na birače i jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i kampanje.

Takođe pozivaju se srpske vlasti da se pozabave navodima o organizovanoj "migraciji birača", kupovini glasova i dominaciji aktuelnog predsednika u kampanji.

U tekstu u koji je Beta imala uvid, institucije EU se pozivaju da definišu konkretne mere koje treba preduzeti ako se uoče jasni izborni prekršaji i preporuke ODHIR-a ne budu pravilno sprovedene na predstojećim izborima.

Stoga se poziva OEBS da razmotri posredovanje u dijalogu između vlasti i opozicionih partija u vezi sa sprovođenjem preporuka ODHIR-a.

U zajedničkoj deklaraciji se ponovo ukazuje na ključno pitanje medijskog pluralizma i slobode medija posebno kada je reč o izbornom periodu i izražava žaljenje zbog pristrasnosti medija i odsustva reakcije Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

U deklaraciji se podstiču srpski mediji da omoguće fer i jednak pristup kao i objektivnu zastupljenost svim kandidatima. Evropske institucije se pozivaju da podrže, a vlasti Srbije da odmah dodela petu nacionalnu frekvenciju, u cilju postizanja medijskog pluralizma.

Srpske vlasti pozivaju se takođe da omoguće da svi predstojeći lokalni izbori budu održani u jednom danu, čime bi se uočene ilegalne migracije birača svele na minimum.

Sa istim ciljem vlasti u Srbiji se pozivaju da birački spisak urede prema adresama, tako da svaki građanin može da vidi ko je prijavljen na njegovoj/njenoj adresi.

Uoči beogradskih izbora najavljenih za 2. jun, u deklaraciji se pozivaju srpske vlasti da ulože iskrene i konkretne napore da izbori budu fer i pravedni, primenom svih preporuka ODHIR-a pre raspisivanja i sprovođenja izbora.

Takođe se ohrabruju građani Srbije da izlaskom na izbore u potpunosti iskoriste svoje osnovno pravo i odgovornost da se uključe u demokratski proces.

Kada je reč o stanju demokratije i vladavini prava u Srbiji, u Zajedničkoj deklaraciji se izražava duboko žaljenje zbog nazadovanja demokratije koje je opisano u izveštajima više međunarpodnih ioragnizacija.

Izražava se duboka zabrinutost zbog porasta nasilja u Srbiji, uključujući dosledno promovisanje nasilja i normalizaciju govora mržnje koji dolazi iz medija i od vlasti, često podstičući uznemiravanje, zastrašivanje, eksplicitno ciljanje i napade na opozicione političare, novinare i aktiviste.

Sem toga, još jednom se štro osuđuje rastući problem SLAPP tužbi protiv novinara, branitelja ljudskih prava i predstavnika civilnog društva i njihovih organizacija.

Uz ponovoljen poziv zvaničnicima da se uzdržeod širenja zapaljive retorike protiv predstavnika civilnog društva, posebno se osuđuje nedavna eskalaciju pretnji i nasilja protiv novinara i članova akademske zajednice u Novom Sadu i pozivaju srpske vlasti da obezbede da počinioci budu krivično gonjeni.

Izražava se duboka zabrinutost zbog očiglednog izostanka odgovora nadležnih organa u pogledu neprikladnog uticaja na pravosuđe koji obuhvata kako unutrašnje pritiske koji utiču na osnovne slobode govora tako i udruženja sudija i tužilaca i apeluju na vlasti da učine sve da obezbede istinske podsticaje za organizovano civilno društvo.

Zabrinutost se, pored drugog, izražava i zbog rastućih organizovanih vaninstitucionalnih i institucionalnih pritisaka da se zaustavi primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti i rodno osetljivih politika.

Kada je reč procesu pristupanja i odnbosima EU – Srbija u Zajedničkoj deklaraciji je ponovljeno žaljenje zbog izostanka napretka od decembra 2021.

Srpske vlasti se pozivaju da razjasne spoljnopolitičke stavove zemlje i da se u potpunsoti usklade sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, i da reše otvorena regionalna pitanja, uključujući konstruktivni angažman u dijalogu o normalizaciju odnosa sa Kosovom, navodi se u Zajedničkoj deklaraciji.

U tom pogledu, sve relevantne strane se pozivaju da hitno rade na omogućavanju pristojnih uslova za život građana na teritoriji Кosova uključujući i rešenje za plaćanje u dinarima.

Pruža se podrška civilnom društvu Srbije da nastavi sa svojim naporima ka EU, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava i ističe da je važno da srpske vlasti održe evropske integracije kao svoj strateški cilj.

S obzirom na to da Srbija ima najniži nivo podrške članstvu u EU u regionu i da podrška I dalje opada, JCC preporučuje da se pojača komunikacija na obe strane kako bi se poboljšalo razumevanje javnosti o prednostima koje su povezane sa članstvom u EU.

U usvojenoj deklaraciji se govori i o Akcionom planu za Zajedničko regionalno tržište koji treba da podstakne intenzivniju i dublju regionalnu saradnju i odgovornost, i da bude u skladu sa željom za pristup jedinstvenom tržištu EU, predviđen novim Planom rasta za Zapadni Balkan.

Naglašava se i značaj mladih za budućnost Srbije, a samim tim i važnost preduzimanja konkretnih mera kako bi se zemlja pretvorila u mesto sa izgledima za budućnost i mogućnostima za mlade, da ostanu i napreduju.

Zajednička deklaracija koja je usvojena na sastanku Zajedničkog konsultativnog odbora, kako se navodi, biće prosleđena Savetu za stabilizaciju i pridruživanje EU-Srbija, Parlamentarnom odboru EU-Srbija za stabilizaciju i pridruživanje (SAPC), Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), Evropskoj komisiji, Vladi Srbije i svim nadležnim ministarstvima.

Zajednički konsultativni savet ima 18 članica, devet iz EU i devet iz Srbije, a sledeći sastanak biće održan u durgoj polovini godine u Beogradu.

Reč je platformi uspostavljenoj u okviru institucionalnog okvira Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Srbije, koja omogućava predstavnicima EU i srpskog civilnog društva da prate pristupne pregovore zemlje, razgovaraju o pitanjima od zajedničkog interesa i ukazuju na zabrinutost na putu Srbije ka EU.