Evropski parlament usvojio Plan rasta za Zapadni Balkan
Evropski parlament odobrio je danas Plan rasta za Zapadni Balkan koji regionu treba da obezbedi dve milijarde bespovratnih sredstava i četiri milijarde povoljnih kredita u periodu od 2024. do 2027. godine.
Za izveštaj o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan glasalo je 517 evropskih poslanika, 56 je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
"Evropski parlament je na svojoj poslednjoj sednici pre izbora upravo usvojio izveštaj o Planu rasta za Zapadni Balkan, na kojem sam radio kao suizvestilac. Njime se osigurava podrška reformama naših suseda, kandidata za EU. Zahvaljujem koleginicama i kolegama na velikoj podršci", objavio je izvestilac EP za Plan rasta Tonino Picula na društvenoj mreži Iks (X) posle galsanja.
Plan rasta za Zapadni Balkan predstavila je i usvojila Evropska komisija 8. novembra 2023, zajedno sa godišnjim Paketom proširenja, a Savet Evropske unije i Evropski parlament su 4. aprila postigli dogovor o Instrumentu za reformu i rast za Zapadni Balkan, kao centralnom delu tog Plana.
Cilj Plana je podsticanje ekonomskog rasta regiona i ubrzavanje socioekonomskog približavanja Zapadnog Balkana i EU, kao i sprovođenje reformi na putu ka Uniji.
Zemlje regiona treba da ispune niz kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći, koji se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Srbiju i Kosovo je kao preduslov naveden i "konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza" koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.
Takođe se ističe i značaj usklađivanja zemalja Zapadnog Balkana sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
