Državna televizija Italije odbila da emituje antifašistički govor na Dan oslobođenja

U Italiji je izbio spor jer je državna televizija RAI danas, na Dan oslobođenja od nacističke okupacije i fašističke vlasti, odbila da objavi monolog italijanskog pisca Antonija Skuratija u kojem se osuđuje fašizam.

Agencija AP prenosi da se danima u Italiji pisalo da je javni servis RAI cenzurisao monolog Antonija Skuratija je je kritikovao premijerku Đorđu Meloni, njenu ekstremnodeničarsku stranku i neofašističko raspoloženje.

U pokušaju da tome stane na kraj, Meloni je na Fejsbuku optužila levičarsku opoziciju da je napravila skandal tamo gde ga nije bilo.

Meloni je rekla da ne zna šta se dogodilo u RAI, ali je napomenula da je državna televizija rekla da jednostavno ne želi da Skuratiju plati "1.800 evra, što je mesečna plata mnogih zaposlenih, za jedan minut monologa".

Monolog koji je trebalo da bude emitovan u skopu televizijskog programa povodom Dana oslobođenja u Drugom svetskom ratu, spominje dva slučaja: ubistvo socijalističkog poslanika, antifašiste Đakoma Mateotija 1924. godine i masakre italijanskih civila 1944. godine tokom kratkotrajne okupacije dela Italije od strane trupa Trećeg rajha.

RAI je pokrenula internu istragu da bi rasvetlila okolnosti odluke o neemitovanju monologa Skuratija koji je autor nagrađene knjige "M" o Musolinijevom usponu i brojnim paralelama sa današnjicom.

Agencija AFP prenosi da su novinari RAI danas najavili 24-časovni štrajk 6. i 7. maja zbog nekoliko problema među kojima je i "gušeća kontrola rada novinara s pokušajem da se RAI svede na megafon Vlade". U tom kontekstu se pominje i da je RAI cenzurisao emitovanje govor pisca Skuratija koji je kritikovao Meloni.

Uprava RAI-a i Meloni su negirali bilo kakvu cenzuru.

Ovo pitanje je izazvalo spor u Italiji, gde je izbor 2022. godine Meloni za prvu premijerku i to s krajnje desnice posle Drugog svetskog rata oživeo kritike da se Italijani nisu u potpunosti obračunali sa svojom fašističkom prošlošću, na isti način na koji su Nemci učinili sa nacizmom.

Meloni se trudila da svoju partiju "Braća Italije" pomeri od njenih neofašističkih korena i da ojača veze s jevrejskom zajednicom, podržala je dugo odlagani projekat izgradnje Muzeja holokausta i aktivno počela da podržava Izrael.

Opozicija je nju i njene političke saveznike optužila da odbijaju da se otvoreno javno deklarišu kao "antifašisti".

U današnjoj objavi na Instagramu, Meloni je ponovo izbegla da koristi izraz "antifašista", ali je istakla da Dan oslobođenja simbolizuje "kraj fašizma" i "postavio temelje za povratak demokratije".