Ona je na naučno-stručnom skupu "Projekat Jadar - šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?" u Kragujevcu, rekla da kompanija Rio Tinto pokušava da otkupi "još zemljišta" u Jadru i da završi svoja istraživanja.
"Naravno, postoji veliki otpor u lokalnoj zajednici i mi pomažemo ljudima sa lokala kako da se odbrane. Kako će se to završiti, videćemo", rekla je Đorđević.
Ona je kazala da je stručna javnost uočila veliki broj nepravilnosti koje po njenim rečima, čini kompanija Rio Tinto.
"Mi iz naučne javnosti ukazujemo na te nepravilnosti a nadamo se i da će se pravna struka uključiti i da ćemo privesti tu borbu kraju", rekla je naučna savetnica beogradskog Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju.
Dodala je da su stručnjaci na terenu uočili da istraživanja Rio Tinto izazivaju zagađenje životne sredine već u početnoj fazi, nasupot tvrdnjama te kompanije da će poštovati sve ekološke norme.
"S druge strane, naša Vlada podržava, menja zakonsku regulativu, tako da kompanija legalno zagađuje i legalno truje", navela je Đorđević.
Ona je poručila da građani treba da slušaju pre svega struku a ne politiku koja po njenim rečima, manipuliše zajedno sa stranim kompanijama.
"Kompanije dolaze tamo gde je jeftina eksploatacija, gde je jeftina radna snaga, gde se ne poštuju ekološke norme, gde je visoka korupcija. Mi smo u poslednjih desetak godina na listi koruptivnih zemalja pali za više od 20 mesta, što ukazuje da se otvara put za mnoge koruptivne radnje, da strane kompanije korumpiraju sve nivoe vlasti počev od vrha države do lokalnih političara koji im omogućavaju da eksploatišu naše resurse", kazala je Đorđević.
Ponovila je da je struka "apsolutno" protiv projekta "Jadar" jer se po njenim rečima, takva vrsta eksploatacije u svetu dešava samo u pustinjskim predelima.
"Najveći udeo litijuma globalno je u Južnoj Americi, u slanoj pustinji Atakame, gde je 70 procenata svetskih rezervi i odatle se najlakše eksploatiše litijum sa površine zemlje koristeći sunčevu energiju. Rezerve u rudama raspoređene su svega deset posto na planeti, jedna od zemalja je i Srbija gde postoje rudne rezerve. Eksploatacija iz ruda je najkompleksnija i najpogubnija po životnu sredinu, jer posle rudarenja ostaju jalovišta koja zagađuju vekovima, pa i milenijumima", kazala je Đorđević.
Dodala je da strane rudarske kompanije izvuku resurse, ostave jalovišta i odu, kao i da nema odgovora ko će brinuti o tim jalovištima u budućnosti.
Naučno-stručni skup "Projekat Jadar - šta je poznato do 2021. i od 2021. do danas?" organizovali su Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) i udruženja Neko brine za Levač iz Rekovca i Prvi prvi na skali iz Kragujevca.
