Zaštita životne sredine u Srbiji mora biti iznad politike

Rešavanje problema zaštite životne sredine u Srbiji mora biti natpolitičko, uz dijalogu svih zainteresovanih strana, stručnjaka i šire javnosti, a ne samo ekoloških aktivista, ocenjeno je danas na debati "Kvalitet vode, vazduha i zemljišta, zaštita vitalnih resursa" koju je organizovao časopis i portal "Nova ekonomija".

Stručnjak za klimatske promene i zeleni razvoj Danijela Božanić kazala je da nije moguć razvoj države bez ključenih principa zaštite životne sredine i smanjenja uticaja na klimatske promene.

Kako je objasnila, briga o životnoj sredini ne treba da postoji kao poseban proces kojim se bave ekolozi, uz nezavisni, paralelni proces privrednog razvoja, već treba da budu jedinstvena celina.

Podsetila je i da EU Zeleni dogovor, čiji je cilj postizanje ugljenične neutralnosti do 2025. godine, predstavlja sinergiju ekonomskog razvoja uz zaštitu životne sredine.

Božanić je navela i da su sve države sveta, uključujući Kinu, rekle kada će postići ugljeničnu neutralnost koja znači da emitovani ugljenik u atmosferu i apsorbovane količine budu ravne nuli, dok Srbija još uvek nema ni akcioni plan koji je vodi ka ugljeničnoj neutralnosti.

Objasnila je da Srbija treba da bude ugljenično neutralna ne samo zbog ekoligije, već i zbog privrednog razvoja.

Podsetila je i da se u EU od novembra 2023. naplaćuje ugljenična taksa koja podrazumeva limitirane količine ugljenika koji se može emitovati u procesu proizvodnje, dok se sve preko propisanih vrednosti mora da platiti.

Božanić smatra da Srbija "tapka u mestu" i pravi se da se ovi procesi ne dešavaju, iako ne mogu da se izbegnu.

Ocenila je i da Srbija ima opciju da uvede sličnu taksu na nacionalnom nivou od čega bi novac mogao da se plasira u istraživanje i razvoj.

Stručnjak za zaštitu životne sredine Dejan Lekić smatra da u Srbiji postoji polarizovana javnost i nemogućnost dijaloga u vezi sa zaštitom životne sredine.

Dodao je i da se o važnim ekološkim pitanjima odlučuje ne na osnovu činjenica, već emocija i ličnih afiniteta.

Kao primere lošeg stanja u oblasti zaštite životne sredine Lekić je naveo da od 23 grada u Srbiji, koji imaju više od 50.000 stanovnika, i dalje osam gradova nema podatke o kvalitetu vazduha u realnom vremenu.

Naglasio je i da je još uvek 86,5 otpadnih voda u Srbiji neprečišćeno, dok 93 odsto lokalnih samouprava pretprošle godine nije dostavilo nikakve izveštaje o kvalitetu zemljišta na svojoj teritoriji.

Zbog toga smatra da je potrebno govoriti o stvarima koje nisu dobre, odnosno negativnim posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi, kako bi se stanje popravilo.

Lekić smatra da je životna sredina pitanje javnog interesa i da ti problemi moraju da budu natpolitički.

Geolog i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti Vladica Cvetković saglasio se da u Srbiji ne postoji društveni dijalog po pitanju životne sredine i vitalnih resursa, navodeć da je to pogubno za državu.

On smatra i da je vlast najodgovornija za to, ali je istovremeno odgovornost i na velikoj većini boraca za zaštitu životne sredine, koju je ocenio kao često preagresivne u nastupu, što, dodao je, obesmišljava dijalog u velikom broju slučajeva.

Nije dovoljno samo stati u odbranu vode, vazduha i zemljišta, već i kako se to čini, smatra Cvetković.

On je objasnio da je njegov stav potkrepljen i antropološkim istraživanjima kolega sa Etnografskog instituta i Filozofskog fakulteta u Beogradu o reagovanju javnosti u Srbiji na projekte koji su zbog važnosti za očuvanje životne sredine bili veoma zastupljeni u javnosti, a to su potencijalna eksploatacija litijuma u okolini Loznice kroz projekat "Jadar" i pitanje zatvaranje termoelektrane Pljevlja.

Cvetković je naveo da je u Srbiji u velikom broju primera na delu ekološki populizam koji najviše šteti pravom ekološkom pokretu, a posledica je i smanjenje poverenja u nauku.

Profesorka Tehničkog fakulteta u Boru i šef Katedre za zaštitu životne sredine Snežana Šerbula govorila je na skupu o uticaju razvoja metlurgije na ekološku ugroženost u tom gradu i okolini.

Podsetila je da je poslednjih godine, a pre rekonstrukvcije topionice u Boru, zbog intenzivne prerade bakra koncentracije teških metela i sumpor-dioksida u vazduhu bila mnogo veća od dozvoljene.

Pored ostalog, ona je navela da je Borska reka mrtva.

Kako je kazala, ono što teče Borskom rekom je jalovina sa velikim sadržajem kiseline od elektrolize bakra i komunalna voda iz grada.

Istovremeno, dodala je, brda jalovine, koje raznosi i najmalji vetar, zagađuju zemljište u Boru i okolini.

Prema njenim rečima, cela istočna Srbija je pod rudarskim ispitivanjem, precizirajući da se pored ostalog ispitivanja rade na Crnom vrhu i kod Zaječara.

Ona smatra da treba da se razgovara o tome kakvu Srbiju građani žele, odnosno da li prirodna bogatstva treba da budu dostupna i budućim generacijama.

Debata je organizovana uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji (N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne vesti, Radio Boom93, Glas Šumadije, Radio 021, Ozon Press) u sklopu inicijative "Srbija 2030 - koji je naš put" sa ciljem da pokrenemo društveni dijalog o temama koje su strateški važne za dalji pravac razvoja srpskog društva.