Beč rešio problem nereciklabilnog otpada proizvodnjom električne i toplotne energije za domaćinstva

Foto: Beta/Marina Cenic

U Beču dobro upravljanje tokovima otpda podrazumava odvojeno sakuplje otpada koje datira od početka osamdesetih godina prošlog veka, a do 1991. ovaj sistem je zaživeo na celoj teritoriji grada, da bi potom otpad koji ne može ponovo da se upotrebiti ili reciklirati, počeo da se koristi za proizvodnju električne i toplotne energije u četiri "Waste to Energy" postrojenja.

U ovo su se uverili i novinari iz Srbije koji su imali priliku da se upoznaju sa sistemom upravljanja otpadom i obišli najmodernije evropsko postrojenje za energetsko iskorišćenje nereciklabilnog otpada "Pfaffenau" u Simeringu, u 11. okrugu Beča.

Godišnje ovo postrojenje preradi oko 250.000 tona otpada u struju za 25.000 domaćinstava i daljinsko grejanje za 50.000 domaćinstava.

"Pfaffenau" koristi najmodernije dostupne tehnologije, a osim što je moralo da ispuni kriterijume za zaštitu životne sredine iz najstrožih propisa u Evropskoj uniji (EU), moralo je da ispuni i arhitektonske i estetske zahteve.

Svakodnevno u postrojenje dođe od 140 do 200 kamiona koji istovare više od 1.000 tona otpada dnevno.

Građani Beča su obavezni da kod kuće recikliraju i odvajaju otpad.

"Kod nas uglavnom stiže samo komunalni, neobrađeni otpad koji mi ovde spaljujemo", objasnio je vodič u postrojenju "Pfaffenau" Edvard Abart.

Prema njegovim rečima, 3.500 zaposlenih u Odeljenju za upravljanje otpadom grada Beča "MA 48" sakuplja otpad duž 2.800 kilometara bečkih ulica.

Za odvojen sakupljanje reciklabilnih vrsta otpada, kako je dodao, postavljeno je 21.000 kanti i kontejnera, koje se prazne do šest puta na dan, najčešće između 10 i 14 časova kako kamioni ne bi pravili buku.

Svaki dan se u "Pfaffenau" preveze oko 770 tona otpada, koji nakon kontrole završi kao sirovina za proizvodnju toplotne i električne energije u pećima gde se spaljuje na temperaturi višoj od 1.000 stepeni Celzijusovih.

Zahvaljujući višestepenom čišćenju dimnih gasova emisije iz postrojenja su značajno ispod dozvoljenog nivoa.

Vlasnik postrojenja je kompanija za planiranje, izgradnju i upravljanje otpadom u "Pfafenuu Wiener Kommunal-Umweltschutzprojektgesellschaft mbH (WKU)", osnovana 2002. godine kao podružnica Grada Beča.

U neposrednoj blizini nalaze se i postrojenje za inseneraciju industrijog otpada "Simmeringer Haide" i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda iz Beča.

Da je inseneracija otpada strogo kontrolisan proces u Austriji objasnila je konsultantkinja i stariji partner u ekološkoj konsultantskoj agenciji "UVP Environmental Management and Engineering GmbH" Helga Stoiber.

"Sve je regulisano do detalja. Postoje uslovi upravljanja otpadom, obaveza godišnjeg izveštavanja o emisijama i veoma strogi zahtevi prilikom dopremanja otpada u postrojenja. Većina opština u Austriji se odlučila za termički tretman otpada", kazala je ona.

Naglasila je da je Austrija još osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka usvojila prve zakone za upravljanje otpadom.

"Danas nemamo deponije koje zagađuju vazduh, vodu i zemlju, već zahvaljujući otpadu stvaramo prečišćenu otpadnu vodu i dimni gas koji koristimo za grejanje. Na početku su građani bili protiv spalionica, ali se sada čak i nevladin sektor uverio da je ovo odličan način za upravljanje otpadom", istakla je Stoiber.

Prema njenim rečima, propisi koji kontrolišu rad energana na otpad u EU su najstroži od svih propisa u oblasti zaštite životne sredine.

"Stroga regulativa obuhvata nekoliko direktiva. Primera radi, direktiva o industrijskim emisijama i BREF dokumenta propisuju stroga pravila za zaštitu životne sredine. Inseneracija otpada je opšte prihvaćen način tretiranja različitih vrsta otpada u EU, za razliku od deponija gde više nije moguće deponovati otpad koji nije tretiran i koji ima određenu energetsku vrednost", zaključila je Stoiber.