NUNS, Helsinški odbor i Žene u crnom traže hitno ukidanje rešenja o izručenju beloruskog novinara
Nezavisno udruženje novinara Srbije, Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji zatražili su danas hitno ukidanje rešenja Višeg suda u Beogradu kojim je odobreno izručenje beloruskog novinara i aktiviste Andreja Gnjota Minsku, navodeći da postoji bojazan da će on biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru.
NUNS navodi da postoji osnavana sumnja da Belorusija traži Gnjota zbog aktivizma, a ne zbog utaje poreza, što je navedeno kao formalni razlog, i poziva Apelacioni sud da poništi rešenje Višeg suda i oslobodi Gnjota, kao i ministarku pravde Maju Popović da spreči izručenje ako Apelacioni sud potvrdi rešenje.
"NUNS apeluje na Apelacioni sud da poništi rešenje Višeg suda i oslobodi Andreja Gnjota, jer postoji bojazan da će on biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru u Belorusiji, ali i zbog toga što su optužbe krajnje sumnjive. Apelujemo i na ministarku pravde Maju Popović da iskoristi svoje zakonske mogućnosti i spasi novinara, ako Apelacioni sud potvrdi rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji", naveo je NUNS.
Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji su osudili odluku Višeg suda u Beogradu da odobri izručenje Gnjota Belorusiji, navodeći da ona "nije u skladu sa međunarodnim i domaćim pravnim normama, koje izričito zabranjuju izručenje osoba koje se procesuiraju zbog političkog delovanja ili nekog drugog ličnog svojstva, a takođe i u zemlje gde postoji opasnost od progona i torture".
"Gnjot je od relevantnih institucija prepoznat kao osoba nad kojom se vrši progon iz političkih razloga, dok je Belorusija od relevantnih međunarodnih organizacija i tela označena kao zemlja u kojoj postoji sistemsko proganjanje i tortura nad onima koji su kritični prema režimu", navele su dve nevladine organizacije u zajedničkom saopštenju.
Dodale su da odluka Višeg suda "zabrinjava jer dovodi u opasnost život Andreja Gnjota, a u isto vreme pokazuje karakter vlasti u Srbiji, koje se pozicioniraju kao saradnici režima koji krše ljudska prava".
"Takvo postupanje utiče i na međunarodni ugled zemlje, ako je od njega išta i ostalo", navode Žene u crnom i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.
Dve organizacije ukazuju da "odbijanje izručanja u tom slučaju nije čin milosti i dobrote suda, već međunarodnim pravom propisana obaveza".
"Srbija je potpisnica UN konvencija koje regulišu ovu oblast, a ove konvencije su pretočene i u domaće zakone. Sve ovo obavezuje državne organe da ne mogu vršiti izručenja u zemlje označene kao države u kojima se sistemski krše ljudska prava i dešavaju progoni na političkoj ili nekoj drugoj ličnoj osnovi", dodaju.
Gnjot je priveden po dolasku u Srbiju, 30. oktobra 2023. godine, po poternici Interpola raspisanoj na zahtev Minska po optužbi za utaju poreza. Viši sud u Beogradu je 31. maja doneo rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, ali ono još nije pravosnažno. Na to rešenje postoji pravo žalbe Apelacionom sudu.
Advokat koji zastupa Gnjota pred srpskim sudovima Filip Sofijanić rekao je za NUNS da će odbrana podneti žalbu Apelacionom sudu u ponedeljak.
"Ne postoji neki rok u kojem Apelacioni sud treba da odluči o tome, ali predviđam da će biti jedno mesec i po dana. Ako bude doneta odluka o izručenju, na kraju ministar pravde ima mogućnost da spreči izručenje ako ne potpiše dokument i to bi bila krajnja instanca", rekao je Sofijanić.
