Štada: Deset godina zdravstvenog izveštaja, pad zadovoljstva javnim zdravstvenim sistemom u Evropi

Zdravstveni izveštaj 2024. godinu nemačke Štade, sa 46.000 ispitanika iz 23 zemlje među kojima je i Srbija, je najsveobuhvatnije onlajn međunarodno istraživanje ove vrste u okviru farmaceutske industrije, saopštila je danas ta kompanija.

Desetogodišicu rada na tom projektu koji uključuje ispitivanje građana evropskih zemalja o zdravstvenim navikama i odnosu prema zdravlju Štada je obeležila na konferenciji u Rimu.

Od 2014. godine je 188.000 Evropljana, starosti između 18 i 99 godina, dalo odgovor, pre svega na pitanje „Kako ste?".

Kako je saopštila Štada, istraživanje beleži kontinuirani pad zadovoljstva javnim zdravstvenim sistemima širom Evrope i taj trend se nastavlja.

Neposredno pre izbijanja pandemije, 2020. godine, sveukupno zadovoljstvo Evropljana je iznosilo je 74 odsto. U 2022. pada na 64 odsto, u 2023. palo je na 61 odsto a danas je samo 56 odsto Evropljana zadovoljno zdravstvenim sistemom u svojoj zemlji, što je najniži procenat do sada.

Zadovoljstvo je najviše opalo u Velikoj Britaniji, izgubivši 11 procentnih poena, i Nemačkoj. gde je gubitak osam procenata, a kao glavni razlozi nezadovoljstva se navode: težak dolazak do lekara specijaliste, nedostatak termina za zakazivanje pregleda ili potrebne lekarske intervencije (Britanija 69 odsto i Nemačka 68 odsto).

Sveukupnom situacijom u zdravstvu veoma su nezadovoljni i Mađari (72 odsto), Poljaci (66 odsto), ali i građani Srbije (65 odsto). Nasuprot njima, Belgijanci (85 odsto), Švajcarci (81 odsto) i Holanđani (77 odsto) su veoma zadovoljni svojim zdravstvenim sistemima.

Štadin Zdravstveni izveštaj otkriva da se više od polovine Evropljana osećaju usamljeno.

"Uprkos činjenici da živimo u svetu interneta, 24- časovnih vesti, društvenih mreža, tehnologije koja nam omogućava neograničen kontakt i pruža osećaj da smo povezani više nego ikada, u isto vreme socijalna izolovanost i osećaj usamljenosti narastajući je problem širom sveta. I dok bi se očekivalo da od usamljenosti najviše pate starije osobe, upravo je suprotno. U Evropi se najviše žale mladi između 18 i 35 godina, čak 63 odsto", navela je Štada.

Najviše usamljenima osećaju se stanovnici Poljske (61 odsto), Finske (60 odsto), Švedske (59 odsto) i Slovačke (58 odsto). U Srbiji je najviše onih koji se povremeno osećaju usamljeno (35 odsto), a samo četiri odsto njih kaže da se uvek osećaju usamljeno.

U Zdravstvenom izveštaju za 2024. je istaknuto da čak 89 odsto Evropljana sada aktivnije brinu o svom zdravlju. Fizičke vežbe su najpopularnije, ali sve više građana pribegava zdravoj ishrani, redovnom uzimanju suplemenata, ali još uvek nedovoljan broj se odaziva na preventivne preglede, svega 33 odsto.

Iako je bilo očekivano da stanovnici skandinavskih zemalja budu na vrhu lestvice osećaja sreće, Štadino istraživanje daje drugačiju sliku. Dok ljudi u Finskoj (65 odsto, Danskoj (67 odsto) i Švedskoj (63 odsto), navode prosečne ili ispod prosečne nivoe individualne sreće, znatno srećnijim sebe opisuju Holanđani (80 odsto), Irci (77 odsto), Francuzi (74 odsto), a ne zaostaju ni građani Srbije (66 odsto), dok Nemci (56 odsto) i Mađari (53 odsto) iskazuju niži stepen individualne sreće.