Poljoprivrednici Banata: Ako se ne isplate subvencije do kraja žetve, izlazimo traktorima na ulice
Poljoprivrednici Banata će, ako država ne isplati dogovorene subvencije i ne uredi berzu do kraja žetve, izaći traktorima na ulice da se bore za golu egzistenciju, rekao je danas predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut.
On je za Betu rekao da neće podsećati ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića na zahtev za razgovor koji je upućen sredinom maja, kada je u odgovoru zamolio poljoprivrednike da se strpe do kraja tog meseca zbog prezauzetosti, ali do danas poziv nije stigao.
"Hteli smo da upoznamo Martinovića i čujemo kada će biti realizovan dogovor o rebalansu budžeta i isplati 17.000 dinara za sertifikovano seme po hektaru, uređena robna berza i niz drugih zahteva, ali više nećemo tražiti taj razgovor, već ćemo, ako se do završetka žetve ne ispuni dogovor, izaći traktorima na ulice da se borimo za opstanak", rekao je Kleut.
Takav odnos ministra prema poljoprivredi dokaz je, prema rečima Kleuta, "da ne treba da bude član Vlade Srbije, a i da ta vlada nije vlada naroda, već biznismena".
Pregovori su, kako je rekao, vođeni na najvišem mestu vlasti, u Vladi Srbije sa tadašnjom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković, ministrom finansija Sinišom Malim i premijerkom Anom Brnabić, pa "to potvrđuje kakav je i odnos Vlade Srbije prema poljoprivrednim proizvođačima".
"Ako se nastavi ista politika, Srbija će ostati bez domaćih poljoprivrednika, jer će zemlju pokupovati tajkuni kao u Rumuniji. Zbog zuluma monopolista, uvoznika i izvoznika, Srbija će imati problema, jer neće biti onih koji proizvode domaću hranu. Ovakvo stanje nije bilo ni za vreme Turaka", rekao je Kleut.
Naveo je da je cena pšenice u Srbiji deset dinara jeftinija nego na berzi u Budimpešti, "jer pet tajkuna, monopolista diktira cenu".
Ni dogovor da se uredi berza se, kako je rekao, ne realizuje jer komisija koja je počela da radi na njenom uređenju, prema prošlogodišnjem dogovoru, više se ne sastaje.
Dodao je da poljoprivredu u Srbiji uništava politika vlasti i da poljoprivrednici više ne mogu da rade sa gubicima.
"Pre 12 -13 godina pšenica je koštala od 24-26 dinara po kilogramu, danas je oko 22 dinara, a regresirano gorivo je bilo za poljoprivrednike manje od 60 dinara po litru, a sada je 179 dinara. Mineralno đubrivo je pre 12-13 godina koštalo 35-40 dinara za kilogram, danas je 115 dinara", rekao je Kleut.
Dodao je da je i Brnabić na prošlogodišnjim pregovorima priznala da postoje monopolisti i u uvozu mineralnog đubriva, koje u Rusiji košta 150 evra po toni, a u Srbiji se prodaje po 1.000 evra za tonu, jer dva uvoznika monopolista - diktiraju cenu.
Naveo je da je strmoglavi pad prihoda poljoprivrede počeo kada je pre dve godine Vlada Srbije zabranila izvoz pšenice, u trenutku kada je koštala više od 40 dinara po kilogramu.
Kleut je rekao da "vlast već nekoliko godina tupom kašikom 'kolje' poljoprirednike" i da već nekoliko godina ne mogu da pokriju gubitke u proizvodnji.
"Nove mašine, koje je na društvenim mrežama, pokazao predsednik skupštinskog Odbora za poljopivredu Marijan Rističević i koje pominje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dobili su njihovi glasači, a niko od nas, a i ne treba nam na takav način", rekao je Kleut.
U decembru prošle godine, nekoliko dana pred parlamentarne izbore Brnabić, koja se tada proglasila glavnim pregovaračom sa poljoprivrednicima i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković sklopili su sporazum da se kao uslov za početak pregovora, prekinu protesti blokada ulica poljoprivrednom mehanizacijom.
Dogovoreno je tada da se isplati 18.000 dinara subvencija po hektaru i 17.000 za sertifikovano seme, uredi berza, izmene propisi kako bi zakupljene parcele mogle da se unesu u sistem e-agrara, umanji akciza na gorivo za 50 dinara po litru, ukine taksa za odvodnjavanje.
Od dogovorenog je malo toga poštovano: isplaćuje se 18.000 dinara po hektaru, Komisija je zaustavila rad na uređenju berze, a 17.000 dinara za seme više niko ne pominje jer nisu uračunati u originalni budžet, već je trebalo da se obezbedi naknadno, rebalansom budžeta. Ni unos parcela u e-agrar ne ide lako, a povraćaj akcize kasni u odnosu na dogovoreni rok od 14 dana, zaključuju poljoprivrednici.
