Kako se navodi u saopštenju, Predsedništvo FRRL strahuje da bi izručenje moglo dovesti Andreja Gnjota u opasnost od nepravednog suđenja i od nehumanog i degradirajućeg postupanja u pritvoru.
Podseća se da, kao država potpisnica međunarodnih ugovora o ljudskim pravima kao što su Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR), Konvencija protiv torture i drugog okrutnog, nehumanog ili degradirajućeg postupanja ili kažnjavanja (CAT) i Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR), Srbija ima obavezu da zabrani torturu i druge okrutne i nehumane postupke, kao i da obezbedi pravo na pravično suđenje.
Ove obaveze sprečavaju izručenje u zemlju gde takva zaštita nije obezbeđena, ističe se.
Andrej Gnjot je uhapšen u oktobru 2023. godine dok je bio u tranzitu na beogradskom aerodromu, na osnovu naloga za hapšenje Interpola koji su izdale beloruske vlasti zbog optužbi za utaju poreza.Viši sud u Srbiji je 31. maja naložio je izručenje Belorusiji novinara koji je trenutno u kućnom pritvoru u Beogradu nakon što je nekoliko meseci proveo u zatvoru u Srbiji.
Andrej Gnjot je aktivno učestvovao u protestima 2020. godine, zahtevajući ostavku predsednika Aleksandra Lukašenka nakon izbora.
Prema Komitetu za zaštitu novinara, Andrej Gnjot bi mogao da se suoči sa sedmogodišnjom kaznom zatvora zbog navodne utaje poreza i potencijalno deset dodatnih godina zbog stvaranja ekstremističke grupe ili učešća u njoj.
Gnjatovi branioci smatraju da je njegovo gonjenje politički motivisano.
Specijalni izvestilac UN-a za stanje ljudskih prava u Belorusiji izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog prava na pravično suđenje i postupanja sa zatvorenicima u Belorusiji.
