Pokazatelj 'zdravlja' jedne kompanije je količina generisanog novca
Sašo Cunder, finansijski direktor SBB-a, prvi put za medije otvoreno priča o rekordnim finansijskim rezultatima SBB-a u 2023. godini, potencijalima za rast, planovima i konkurentnosti tržišta
Sašo Cunder je finansijski direktor SBB-a od 2014. godine. Svoje dugogodišnje iskustvo stekao je kao finansijski direktor Droge Kolinske, jedne od najvećih regionalnih kompanija u sektoru robe široke potrošnje (FMCG), kao i u bankarskom sektoru u kompaniji Deutsche Bank u Londonu, gde je bio deo tima za investiciono bankarstvo za region Centralne i Istočne Evrope. Sašo poseduje prestižan CFA (Chartered Financial Analyst) sertifikat koji predstavlja globalni standard u oblasti finansija, a takođe je jedan od osnivača Društva CFA Slovenije.
Šta je prema vama glavno merilo uspeha jedne kompanije i kako biste ocenili poslovanje SBB-a u prethodnoj godini i prvom kvartalu ove godine?
Rezultati SBB-a u 2023. godini bili su rekordni, kako u profitu, tako i u novčanom toku, koji je porastao gotovo 15% u odnosu na prošlu godinu i to uz sve što se događalo na tržištu, gde su ljudi zbog potpuno netržišnih akcija konkurencije počeli na fiksne telekomunikacione usluge da gledaju kao da su besplatne. Dobri rezultati iznad planiranih brojki nastavljaju se i u 2024. godini. Dodatno želim da naglasim da je SBB svoj neto dug u 2023. godini smanjio za više od 30% u poređenju sa 2022.godinom i više od 35% u odnosu na 2021, što ukazuje na dobro poslovanje.
Uspeh kompanije može da se gleda kroz različite parametre, ali glavni su profit i novčani tok. Ja sam u srcu bankar, tako da je meni novčani tok, koji generiše kompanija, najvažniji. Vrednost kompanije u osnovi se računa kao sposobnost generisanja pozitivnog novčanog toka i sa novcem ne može da se manipuliše. Sa profitom može da se kalkuliše na razne načine preko računovodstvenih standarda, pa tako recimo u našoj industriji kompanija može da odluči da programski troškovi nisu više trošak, nego investicija, tako da se taj isti potrošeni novac sa troška prebaci u sredstvo i odjednom se pohvališ sa 250 miliona evra većim profitom. Na količinu novca ova razlika nema uticaja, novac je potrošen, iako kompanija ima veći profit, potreban je isti iznos kreditiranja od banaka i ostalih finansijskih entiteta. Čak i u tom slučaju je važno ko je spreman da ti da novac, da li su to međunarodne institucije koje ti veruju na osnovu prošlih rezultata ili banke i ostali entiteti, koje neko natera da daju novac.
U javno dostupnim izveštajima o poslovanju vidimo da iz godine u godinu Telekom značajno povećava svoje rashode i zaduženja, koje ne pokriva povećana količina prihoda. Da li kompanija u takvoj situaciji može da kaže za sebe da posluje uspešno?
Telekom se pohvalio rekordnim prihodima i profitom, kao i rastom broja korisnika. Što se tiče prihoda i profita oni su većinu rasta, nekih 81% odnosno 465 miliona evra, napravili od prodaje tornjeva za mobilnu telefoniju, gde su profit od prodaje stavili u druge operativne prihode i preko toga u profit. Pošto je to jednokratno, trebalo bi da ga sklone iz normalizovanih prihoda, što sam siguran da će da urade u 2024. godini, jer bi inače imali veliki pad prihoda i profita. Dodatno su u nekom trenutku, pre nekoliko godina, odlučili da programski troškovi i troškovi nekih zaposlenih nisu više trošak, pa su preko toga povećali profit. Kada se sve ovo sabere za 2023. godinu, profit iz poslovanja Telekoma bi trebalo da se smanji za preko 800 miliona evra. Drugim rečima, glavni parametar profita koji se gleda, kad se prati uspešnost kompanija, je nakon normalizacije za računovodstvene promene i jednokratne stavke, a danas je više od 50% manji nego recimo u 2017. godini.
Što se tiče broja korisnika, oni kažu da se povećao, ali ne kažu na koji način. Prodavanje usluge sa popustima do 75% ili više nije uspešna prodaja. Ja uvek kažem, da bi bio najbolji prodavac na svetu, recimo automobila marke Audi, ako bi njihova nova vozila prodavao po 10 hiljada evra po komadu, prodao bi mnogo komada ali rezultat za firmu bi bio isti - gubljenje novca, što se vidi i kod Telekoma, koji je bez jednokratnog efekta prodaje tornjeva u 2023. godini generisao nekoliko stotina miliona evra negativan novčani tok. To se vidi i u neto dugu Telekoma koji je porastao za gotovo milijardu evra, odnosno gotovo 60%, u razdoblju od 2021. do 2023, za razliku od pada neto duga SBB-a.
SBB je već nekoliko godina zaredom prepoznat kao brend koji ima najzadovoljnije korisnike, što su pokazala istraživanja. Koliko vas to izdvaja na tržištu?
Zadovoljstvo korisnika našim uslugama i odnosom koji imamo prema njima je nešto u čemu smo daleko ispred naše konkurencije. Prema nezavisnim istraživanjima agencije Deep Dive, skoro polovina ispitanika koji su SBB korisnici je izuzetno zadovoljna našom uslugom, servisima, kvalitetom EON platforme i internetom i to je ono što nas stavlja na ubedljivo prvo mesto u odnosu na druge kada je u pitanju zadovoljstvo korisnika. NPS (Net Promoter Score), mera koja se koristi za procenu lojalnosti korisnika prema kompaniji, nam je 50 na godišnjem nivou, čime ne može da se pohvali nijedan telco operator u Srbiji. Ono čime su naši korisnici posebno zadovoljni je i brzina rešavanja reklamacija i ljubaznost naših zaposlenih, kao i brzina odgovaranja na pozive u Kontakt centru. Čak 41% posto SBB korisnika bi uvek izabralo SBB kao operatora, dok samo 19% MTS korisnika je to reklo za njihov brend.
Poverenje je nešto što se gradi godinama, mislim da je SBB sa svojim korisnicima ostvario takav odnos, da su naši korisnici lojalni, ali i da se poistovećuju sa vrednostima koje SBB kao kompanija promoviše.
Tema poslednjih nedelja je 5G mreža u Srbiji i raspisivanje aukcije, iako je ta tehnologija uveliko dostupna u evropskim zemljama i regionu. Da li će SBB učestvovati na aukciji za 5G i da li to znači da ste spremni da proširite uslugu i na mobilnu?
Tužno je da je Srbija trenutno crna rupa na mapi što se tiče dostupnosti 5G tehnologije u mobilnoj telefoniji. Od strane vlasti dolaze različiti izgovori zašto to područje još uvek nije regulisano, a na štetu je građana Srbije, jer nemaju pristup istom nivou usluga kao što to imaju građani drugih zemalja u regionu i Evropi već godinama.
SBB želi da uđe na tržište mobilne telefonije, spreman je da ulaže u najnovije tehnologije, ali nam vlast trenutno ne daje te opcije. Ja mogu samo da zaključim da postoji strah od toga da SBB uđe na tržište mobilne, na osnovu naših rezultata i lojalnosti korisnika.
Pošto sam veliki ljubitelj automobila, vratiću se još jednom na primer koji će plastično objasniti ono što želim da kažem – zamislite da samo Audi može da prodaje svoj asortiman u Srbiji, a BMW samo dva modela i onda se Audi hvali svojim rezultatima. Tako da, dozvolite SBB-u da pod jednakim i ravnopravnim uslovima konkuriše na tržištu sa svim uslugama, a tržište neka odluči ko će da ostane i opstane na kraju.
PROMO
