Raste zaduživanje privatnog sektora u Srbiji

Spoljni dug Srbije na kraju prošle godine dostigao je 45,4 milijarde evra, a od tog iznosa više od polovine, 24,7 milijardi, odnosi se na javni dug, piše časopis Biznis i finansije.

Preostalih 20,7 milijardi su privatna zaduženja od kojih se, kao srednjoročne i dugoročne obaveze, na privredu odnosi 16,4 milijarde evra, a na banke 3,3 milijarde evra, dok su kratkoročna zaduženja 0,9 milijardi evra.

Država je precizno utvrdila i svoj unutrašnji dug koji u evrima iznosi 10,99 milijardi.

Međutim, do podataka o unutrašnjem privatnom dugu mnogo je teže doći jer ne postoji zvanična evidencija.

Najpribližniju sliku daju izveštaji Udruženja banaka Srbije (UBS), koji evidentiraju kreditne obaveze privrede i stanovništva u zemlji, a one su, prema poslednjim podacima od 30. aprila ove godine, iznosili 30,8 milijardi evra, navodi Biznis i finansije.

Najveći iznos odnosi se na firme, oko 17,1 milijardu, ali ne zaostaje mnogo ni stanovništvo sa obavezama teškim 13,1 milijardu, dok su najskromniji preduzetnici, koji su se zadužili 626 miliona evra.

Ukupno, privatni sektor upisao je spoljašnji i unutrašnji dug od 51,5 milijardi evra.

Godinu dana ranije, spoljašnji dug Srbije iznosio je 41,9 milijardi evra, 22,2 milijarde odnosile su se na javni dug, a 19,7 milijardi evra na privatno zaduženje firmi (oko 15,5 milijardi) i banaka (blizu 3,8 milijardi evra).

Kreditna zaduženost na domaćem tržištu iznosila je 28,5 milijardi evra.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić rekao je da u privatni unutrašnji dug spadaju i poreske kao i neizmirene obaveze po računima komunalnih i javnih preduzeća, ali kako ne postoji objedinjena baza tih podataka, najpribližnija cifra o unutrašnjoj zaduženosti dobija se iz izveštaja banaka koje preko Kreditnog biroa koristi UBS.

"Tu se evidentiraju zaduženja privrede i stanovništva po kreditima, karticama, lizingu…Onog momenta kada privreda ili građani dođu u situaciju da ne mogu da plaćaju svoje obaveze, to će ugroziti finansijski monetarni i privredni sistem", rekao je Dugalić.

Prema podacima UBS, udeo kredita u kojima se kasni sa otplatom u aprilu ove u odnosu na isti mesec prošle godine smanjen je kod pravnih lica sa 3,1 odsto na 2,6 odsto, a kod stanovništva sa 2,4 odsto na 2,3 odsto.

Kod preduzetnika je taj udeo porastao sa 5,2 odsto na 6,1 odsto, ali kako je njihovo zaduživanje daleko ispod duga pravnih lica i stanovništva, to ne utiče na finansijsku stabilnost kreditora i sistema.

Dugalić je rekao da u ovakvoj ekonomskoj situaciji najviše stradaju mali preduzetnici.

"Veliki sistemi uvek nađu način da prevaziđu probleme, ali mali su ranjivi, teže nalaze mogućnosti, teže dobijaju kredite ili reprogram. I ukupan nivo docnje nije alarmantan, tih dva - tri odsto je podnošljivo, u nekom periodu i 20 odsto kredita bilo je u docnji. Ako zaduženost nastavi da raste, to nije dobar signal jer ukazuje da nešto nije u redu sa finansijskim i ekonomskim sistemom", rekao je Dugalić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić ocenio je da visina privatnog duga može da ugrozi finansijsku stabilnost zemlje i podsetio da je Slovenija imala te probleme, nestabilnost koja je bila posledica ne javnog, nego visokog nivoa privatnog duga.

"To nikako ne sme da se zapostavi, mora da se prati kao i sve potencijalno ranjive tačke u sistemu koje mogu da utiču na ukupan finansijski sistem", naveo je Šoškić.