N1: Četvrtina Srbije nema pristup vodi za piće iz sistema kojim se bezbedno upravlja
Hidrolog Dejan Lekić smatra je da je razlog za takvo stanje neprimenjivanje sistemskog upravljanja resursima.
"Desetinama godina, još osamdesetih prošlog veka, se znalo da je potrebno stalno ulagati, otvarati nova vodoizvorišta, proširivati kapacitete, spajati male vodovode na velike. To sve piše u zvaničnim dokumentima Srbije, u Strategiji upravljanja vodama do 2034. godine. Sve ovo se zna, a onda mi zastanemo i kad krene vrućina, krenemo da se čudimo", naveo je Lekić za N1.
Istakao je da se znalo i da će temperature rasti usled klimatskih promena.
"Postoji čitav niz predstavnika akademske zajednice i institucija, koji govore o posledicama – da će se prosečna temperatura povećati i u skladu sa tim i povećanje potrošnje vode. Time će se sniziti raspoloživi resursi. Već je sve to opisano i data su rešenja koja treba da se primene", objasnio je Lekić.
On je neveo i da su gubici u vodovodima Srbij iznose i više od 50 odsto.
"Pošto ne vidimo sistemsko rešenje od strane onoga ko treba da predstavlja sistem, svaki pojedinac pokušava da zaštiti svoje interese. U tom galimatijusu i ne možemo da iskoračimo u pravcu normalnosti. Normalnost je da ne možemo da očekujemo da će vode biti beskonačno na 41 stepen, da svi na neki način treba da se ograničimo u potrošnji, ali kako to da uradimo kad vidimo da voda curi po ulicama", naglasio je on.
Predstavnica inicijative "Pravo na vodu" Žaklina Živković kazala je da su klimatske promene ogroman problem i da se mora razbiti iluzija da je Srbija bogata vodama.
"Uopšte nismo bogati vodama i imamo veliki problem zagađena podzemnih voda. Naša vodoprivredna osnova je stara 24 godine, nemamo nova hidrološka merenja i zapravo ni ne znamo koliko je situacija loša. Onda na to imamo višegodišnje zanemarivanje upravljanje vodama. Imamo stare vodovodne cevi, javna preduzeća preduzeća koja su potpuno devastirana, a nas brine da je to zato da bi se ona privatizovala", kazala je ona.
Prema njenim rečima, primeri iz inostranstva pokatuju da, kada je upravljanje vodom dato privatnicima, kroz javno-privatno partnerstvo, onda ljudi ostaju bez pijaće vode.
"Taj sistem se nigde nije pokazao uspešnim. Imamo primer u francuskom gradu Lionu, koji je posle 40 godina uspeo da se otrgne iz ruku privatnika. Imali su ogromne probleme sa vodosnabdevanjem zbog toga", rekla je ona.
Živković smatra da bi za Srbiju to bilo pogubno i da tako nešto treba sprečiti.
"Glavni problem je upravljanje. Naravno da postoje različiti načini upotrebe vode, za energetiku, poljoprivredu, ali princip integralnog upravljanja vodom govori da prvenstveno moramo da obezbedimo čistu vodu za piće, zatim biološki minimum u rekama, da bi te reke bile žive, a ono što preostane, možemo da koristimo za druge upotrebe", naglasila je Živković za N1.
