Sinhua: Reformator Si Đinping

Kineski lider Si Đinping predstavlja niz novih reformi koje će trasirati rast druge najveće ekonomije na svetu tokom četvorodnevnog političkog sastanka rukovodstva Komunističke partije Kine (KPK) koji je počeo u Pekingu u ponedeljak ujutru.

Na otvaranju Treće plenarne sednice 20. Centralnog komiteta KPK, Si je, kao generalni sekretar komiteta, predstavio radni izveštaj u ime Politbiroa uz izlaganje o nacrtu odluke o daljem temeljnom produbljivanju reformi i unapređenju kineske modernizacije, piše Sinhua.

Smatra se da je tekuća sednica ravnopravna sa prethodnim „trećim plenumima“ posvećenim reformama, uključujući onaj iz 1978, kada je Deng Sjaoping pokrenuo reforme u Kini i njeno otvaranje prema svetu.

Uoči tekućeg plenuma, Si je promovisao reforme, pozivajući na „emancipaciju uma, oslobađanje i razvoj društvenih produktivnih snaga i oslobađanje i unapređenje društvene vitalnosti“, kako bi „dali snažan podsticaj i institucionalne garancije za modernizaciju Kine“.

To je podiglo očekivanja u vezi sa novom rundom temeljnih reformi i umirilo zabrinutost oko toga da li kineske reforme „stagniraju“ ili kineska ekonomija „gubi snagu“.

Otkako je Si preuzeo najvišu funkciju pre više od jedne decenije, Kina je ušla u „novu eru“. Ekonomska snaga zemlje se povećala, a njen međunarodni prestiž je nastavio da raste. Reforme su obeležje ove ere.

Ipak, suočena sa mnoštvom starih i novih izazova, Kina je sada u kritičnom periodu za ubrzanje tempa reformi.

REFORME SE NEĆE ZAUSTAVITI, OTVARANJE NEĆE PRESTATI

Si se smatra još jednim izuzetnim reformatorom u zemlji, posle Denga Sjaopinga. Ta dva lidera suočavala su se sa istom misijom – da modernizuju Kinu, ali u bitno drugačijim uslovima.

Kada je Deng pokrenuo reforme i proces otvaranja u kasnim 70-im godinama 20. veka, BDP po glavi stanovnika Kine bio je manji od 200 dolara. Njegov poduhvat reformi i otvaranja započeo je gotovo od nule.

Godine 2012, kada je Si izabran za generalnog sekretara Centralnog komiteta KPK, Kina je postala druga najveća svetska ekonomija, sa BDP-om po glavi stanovnika od preko 6.000 dolara. Ali rast je menjao brzine i mnoge prednosti, uključujući niske troškove rada, počele su da se smanjuju.

Umesto da spava na lovorikama svojih prethodnika, Si se posvetio nastavku reformi, iako je znao koliko će težak taj proces biti.

„Lakši deo posla obavljen je na zadovoljstvo svih. Ono što je ostalo su tvrde kosti koje je teško sažvakati“, rekao je Si.

Tokom protekle decenije, sprovedeno je više od 2.000 reformskih mera, što je zemlji omogućilo da eliminiše ekstremno siromaštvo, promoviše integrisan urbano-ruralni razvoj, bori se protiv korupcije, podrži privredu, podstakne inovacije i pokrene „zelenu revoluciju“.

Zahvaljujući ovim reformskim merama, kineska ekonomija nije samo održala snažan rast, već ga je i više nego duplirala od 2012. godine, što je učvrstilo globalni status Kine kao zemlje koja znatno doprinosi rastu.

Međutim, potrebni su dodatni napori, jer se Kina sada suočava sa neprekidno rastućim potrebama ljudi za boljim životom, kao i sa velikim izazovima kao što su silazni ekonomski trendovi nakon pandemije Kovid-19, rizicima povezani sa sektorom nekretnina, dugovima lokalnih vlasti i pojedinim malim i srednjim finansijskim institucijama. 

Sa ciljem obezbeđivanja bolje budućnosti za zemlju i njen narod, Si je naglasio reforme i otvaranje prema svetu kao „značajna sredstva“ za realizaciju modernizacije Kine i produžetak razvojnog čuda zemlje.

Ponovio je važnost reformi tokom grupne studijske sednice Politbiroa Centralnog komiteta KPK u januaru. Nekoliko nedelja kasnije, na godišnjim sednicama vrhovnog zakonodavnog i političkog savetodavnog tela u zemlji, istakao je potrebu za produbljivanjem reformi u različitim sektorima.



Si Đinping razgovara sa predstavnicima poslovnog i obrazovnog sektora na simpozijumu u Đinanu, u istočnoj kineskoj provinciji Šandong, 23. maj 2024. Si je predsedavao simpozijumom i održao važan govor 23. maja 2024.

„Reforme su pokretačka snaga razvoja“, rekao je Si u maju prilikom inspekcije u istočnoj kineskoj provinciji Šandong. Tokom te posete sazvao je i simpozijum kako bi čuo mišljenja poslovnih lidera i naučnika o načinima za dalje produbljivanje reformi.

„Sasvim je jasno da reforme u velikoj meri okupiraju Sijeve misli i mislim da on dobro razume sva pitanja vezana za reforme“, izjavio je Huang Hanćuan, predsednik Kineske akademije za makroekonomska istraživanja, koji je učestvovao na simpozijumu kao gostujući govornik.

Prethodno je Si rekao članovima američkih poslovnih, strateških i akademskih zajednica, koji su posetili Peking ovog proleća, da Kina planira i sprovodi „niz značajnih koraka usmerenih ka sveobuhvatnom produbljivanju reformi“. Kina će stalno podsticati poslovno okruženje koje je tržišno orijentisano, zasnovano na zakonima i internacionalizovano, kazao je Si, dodavši da će to stvoriti širi prostor za razvoj američkih i drugih stranih kompanija.

Si je oduvek bio dosledno predan reformama.

Godine 1969., kada još nije imao ni punih 16 godina, Si je poslat u selo Lijangđijahe u severoistočnoj kineskoj provinciji Šansi da radi kao poljoprivrednik. Tamo je iskusio glad. U to vreme, glavna ambicija ovog mladića bila je da se postara da svi stanovnici sela imaju dovoljno hrane.

Sijevo snažno zagovaranje reformi takođe proističe iz težnje naroda za boljim životom. Sve reformske mere koje je uveo kao partijski rukovodilac u Lijangđijaheu, koje su uključivale upotrebu biogasa i otvaranje kovačnice i samousluge, bile su usmerene ka poboljšanju života žitelja sela.

Na Sijevu posvećenost reformama uticao je njegov otac, Si Džongšun, stari revolucionar i pobornik reformi i otvaranja prema svetu. Stariji Si je 1978. imenovan za visokog funkcionera u južnoj kineskoj provinciji Guangdong. On je doprineo stvaranju prvih specijalnih ekonomskih zona u zemlji, uključujući Šendžen, Džuhai i Šantou.

Iste godine, Si Džongšun je mlađem Siju, koji je tada studirao na prestižnom Univerzitetu Cinghua, poverio zadatak da sprovede terensko istraživanje o sistemu ugovorne odgovornosti domaćinstava, koji je uveden u istočnoj kineskoj provinciji Anhui. Mlađi Si napravio je mnogo beležaka koje su ispunile celu jednu svesku, a tu svesku i dan-danas čuva.

Sijeva reputacija reformatora postajala je sve jača sa napretkom njegove političke karijere.

U ranim 80-im godinama 20. veka, inicirao je reformske eksperimente u siromašnom okrugu Džengding, u provinciji Hebei, započevši probnu primenu sistema ugovora o seoskom zemljištu – prvog takvog sistema u toj severnoj provinciji. 

Članak objavljen u časopisu „China Youth“ („Kineska omladina“) 1985. detaljno je opisao preobražaj tog okruga. Citirane su reči okružnog partijskog sekretara iz susedne provincije, koji je posetio Džengding: „Ovde ne čujete ljude da skandiraju ’Reforme!’, ali reforme se odigravaju svuda.“

„Kada se prisetim tih godina, jedno od naših postignuća bilo je oslobađanje našeg načina razmišljanja“, rekao je Si, osvrćući se na reforme koje je predvodio u Džengdingu.

Posle Džengdinga, Si je poslat u Sjamen, specijalnu ekonomsku zonu u provinciji Fuđijan, gde je predvodio uspostavljanje prve kineske mešovite banke – Sjamen internešenel banke. Nakon uspona na poziciju guvernera Fuđijana, Si je sprovodio reforme kolektivnog vlasništva nad šumama, koje su kasnije uvedene i u drugim delovima zemlje. Ta inicijativa se smatra još jednim revolucionarnim korakom u kineskim ruralnim reformama, posle sistema ugovorne odgovornosti domaćinstava.

Tokom trajanja mandata partijskog rukovodioca istočne kineske provincije Džeđijang, Si je predložio inicijativu za promociju razvoja kroz industrijsku modernizaciju. Aktivno je podržavao privatne kompanije i ohrabrivao privrednike da „dođu direktno“ u njegovu kancelariju da traže pomoć. Takođe je doneo reforme u Džeđijangu koje su nadilazile ekonomsku i političku sferu, pokrivajući i kulturne, socijalne i ekološke aspekte.

Si kao reformator bio je zanimljiv određenim istaknutim međunarodnim ličnostima. U septembru 2006, tadašnji ministar finansija SAD Henri Polson posetio je Kinu, odabravši Hangdžou – glavni grad Džeđijanga – kao svoju prvu stanicu. Nazvao je Sija „savršenim izborom“ za njegov prvi sastanak u Kini, opisujući potonjeg kao „tipa koji ume da utera loptu u gol“.

Polson je kasnije rekao da je tokom drugog sastanka sa Sijem, 2014. godine, kineski lider izjavio: „Mene prevashodno zanimaju reforme i sa njima povezana pitanja.“

Godine 2007, kao partijski rukovodilac Šangaja, Si je predvideo potrebu za reformama kako bi se ekonomija grada usmerila ka razvoju baziranom na inovacijama, poboljšala njegova konkurentnost kao međunarodnog finansijskog centra i ojačala njegova uloga kineskog predvodnika u reformama i otvaranju prema svetu.



Si Đinping polaže venac ispred bronzane statue Denga Sjaopinga u parku Lijanhuašan u Šendženu, u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, 8. decembar 2012.

Došavši na najvišu partijsku funkciju 2012, Sijeva prva domaća inspekcija odvela ga je u Šendžen, kao i njegovog oca pre njega. Tamo je položio venac na bronzanu statuu Denga Sjaopinga u parku Lijanhuašan i tom prilikom objavio čvrstu predanost reformama: „Reforme se neće zaustaviti i otvaranje neće prestati!“

Treća plenarna sednica 18. Centralnog komiteta KPK, održana pod Sijevim vođstvom 2013, smatra se prekretnicom, slično Trećoj plenarnoj sednici 11. Centralnog komiteta KPK 1978. koja je započela eru reformi. Skup iz 2013. obeležio je svitanje nove ere reformi.

Tokom te sednice, Si je naveo niz izazova za dalji razvoj Kine, uključujući korupciju, neodrživ razvoj i ekološka pitanja. Naglasio je da „ključ rešavanja ovih problema leži u produbljivanju reformi“.

Na sednici je odobrena odluka o „pojedinim važnim pitanjima u vezi sa temeljnim produbljivanjem reformi“. Španska dnevna štampa je komentarisala da je Si pokrenuo najdublje ekonomske, društvene i administrativne reforme u Kini u poslednjih 30 godina.

Više od mesec dana kasnije, Kina je saopštila odluku o formiranju Centralne rukovodeće grupe za sveobuhvatno produbljivanje reformi, kojom je rukovodio sam Si. To je bio prvi put u partijskoj istoriji da je na centralnom nivou uspostavljeno rukovodeće telo isključivo posvećeno reformama. Kasnije je ta grupa prerasla u Centralnu komisiju za sveobuhvatno produbljivanje reformi, i dalje sa Sijem na čelu.

„Si je imao konačnu reč kada su u pitanju teške i važne reforme“, rekla je osoba bliska procesu odlučivanja. Taj funkcioner je takođe otkrio da je Si detaljno pregledao svaki nacrt velikih reformskih planova, vršeći korekcije reč po reč.

IĆI U PLANINU UPRKOS TOME ŠTO TAMO IMA TIGROVA

Reforme koje predvodi Si bazirane su na pažljivim razmatranjima proisteklim iz njegove dugogodišnje prakse, sa čitavim paketom vrhunskih projekata.

Iskoristio je drevnu kinesku poslovicu da se „odbaci zastarelo u korist novog“ kao poziv na akciju, verujući da su reforme i inovacije urođeni kulturni geni kineske nacije.

Si ima jasnu viziju pravca reformi. Upozorio je da ne treba kopirati političke sisteme drugih zemalja, rekavši jednom prilikom da bi reforme koje poriču socijalističku orijentaciju samo vodile u „ćorsokak“.

„Ono što se ne može promeniti mora odlučno ostati nepromenjeno“, izjavio je, istakavši neophodnost da se podrži sveukupno partijsko rukovodstvo u unapređenju reformi.

Za ono što treba da se promeni, Si je zatražio čvrsto delanje, pozivajući na stvaranje uslova za reforme čak i tamo gde još ne postoje. Zadaci koji se moraju obaviti uključivali su uklanjanje svih nedostataka koji ograničavaju vitalnost poslovnih subjekata i ometaju punu aktivnost tržišta.

Sa obimom, rasponom i intenzitetom bez presedana, Sijeve reforme su pokrile, između ostalog, oblasti ekonomije, politike, kulture, društva, ekologije, partijskog razvoja, nacionalne odbrane i vojske.

Razvio je metodologiju reformi u novoj eri, koja ističe pravilno bavljenje odnosom između emancipacije uma i traženja istine u činjenicama, između napretka u celini i proboja u ključnim oblastima, između vrhunskog projektovanja i „prelaska reke uz pomoć opipavanja kamenja“, između smelosti i održavanja stabilnog tempa, kao i balansiranje reformi, razvoja i stabilnosti.



Si Đinping posmatra grad iz parka Lijanhuašan u Šendženu, u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, 14. oktobar 2020. Si je prisustvovao svečanom skupu povodom proslave 40. godišnjice formiranja Specijalne ekonomske zone u Šendženu i održao je važan govor 14. oktobra 2020.

Stavio je akcenat na sprovođenje reformi na sistematski, holistički i koordinisan način, uz poštovanje pionirskog duha naroda. Zvaničnicima je takođe rečeno da „uspostave novo pre nego što ukinu staro“ i obezbede odgovarajuće vreme i intenzitet reformi za najbolje rezultate.

„Ispravio je mentalitet merenja uspeha razvoja prostim rastom BDP-a i omogućio da reforme zaista dotaknu lične interese nekih ljudi“, rekao je jedan funkcioner iz Šansija.

Podsetio je da je Si zahtevao više istraga sa ciljem zaustavljanja nelegalne gradnje vila od strane investitora u dosluhu sa lokalnim funkcionerima na planinskom vencu Ćinling, rezervatu prirode. To je takođe odražavalo tadašnji lokalni otpor reformama na polju ekologije.

Si je gurao reforme uprkos poteškoćama i morao je da probije blokadu ličnih interesa pojedinaca. „Treba nam hrabrost da ’pođemo na planinu, znajući dobro da tamo ima tigrova’ i da neprekidno pomeramo reforme napred“, rekao je on.

Nepunih 20 dana od stupanja na dužnost generalnog sekretara, Si je nadgledao formulisanje „odluke od osam tačaka“ za poboljšanje rada partijskih i vladinih funkcionera, sa ciljem rešavanja hroničnih problema sa birokratijom, kao što su privilegije zvaničnika, ekstravagantni banketi i drugi oblici rasipanja novca poreskih obveznika. Taj potez je kasnije hvaljen kao prekretnica za kinesku upravu.

Na osnovu toga, Si je započeo antikorupcijsku „oluju“ bez presedana. Borba protiv korupcije je blagotvorna za pročišćavanje „političkog ekosistema“, kao i „ekonomskog ekosistema“, i podstiče uvođenje reda na tržište i vraćanje tržišta u njegovo pravo stanje, rekao je Si.

Kampanja „nulte tolerancije“ na korupciju nastavlja se punom parom. Tokom proteklih godinu dana, uzburkala je više sektora, uključujući finansije, snabdevanje žitaricama, zdravstvo, razvoj i proizvodnju poluprovodnika i sport.

Stotine visokih vladinih zvaničnika, visokih činovnika banaka i direktora bolnica, pa čak i ličnosti kao što su predsednik Fudbalskog saveza Kine i bivši selektor muške fudbalske reprezentacije, bile su predmet istrage ili su protiv njih podnete optužnice.

Si je zagovarao neophodnost partijskih reformi, tražeći „najtemeljniju samorevoluciju“.

Pod njegovim vođstvom, izgrađen je kompletan i rigorozan sistem partijskog samoupravljanja i uobličen je siguran sistem partijske regulative. Poboljšao je sistem inspekcije i uspostavio nacionalni sistem nadzora, kako bi „zatvorio moć u institucionalni kavez“.

Takođe je inicirao reformu partijskih i državnih institucija bez presedana.

Ta reforma je najupadljiviji deo sveopšteg procesa reformi u zemlji, komentariše Li Đunru, bivši potpredsednik Partijske škole Centralnog komiteta KPK. „Si koristi reforme kako bi se uhvatio ukoštac sa jedinstvenim izazovima sa kojima se partija suočava i izgradio snažniju i moćniju marksističku političku stranku“, dodao je Li.

Takva reforma dodatno je razmontirala lične interese pojedinaca. Si je pozvao na rešenost da se „uvredi nekoliko hiljada, umesto da se iznevere 1,4 milijarde Kineza“.

Lansirao je samorevoluciju partije kako bi vodila društvene promene. Partija je preuzela inicijativu da ukloni institucionalne nedostatke u socijalnom razvoju da bi otključala produktivne snage, kako je objasnio Liu Bingšijang, profesor u Partijskoj školi Centralnog komiteta KPK.

U tom pogledu, Si se zalagao za puno unapređenje upravljanja zasnovanog na zakonu, težeći da reši dugotrajne probleme sa moći jačom od zakona i ličnim odnosima jačim od pravnih principa.

Jednom prilikom se pobunio protiv fenomena da „novac može da kupi izuzeće od kazne i čak kupi život“. Drugom prilikom je rekao: „Socijalistička tržišna ekonomija je ekonomija bazirana na kreditu i vladavini prava.“

Naložio je formulisanje i reviziju niza zakona, uključujući Antimonopolski zakon, koji pruža pravnu osnovu za sistem ocene fer konkurencije.

Pravni sistem za prava intelektualne svojine je takođe poboljšan. U tipičnom slučaju, američka košarkaška legenda Majkl Džordan dobio je sudski spor u Šangaju 2020. protiv jedne kineske kompanije, kojoj je naređeno da prekine sa upotrebom „Qiao Dan“ – kineskog prevoda prezimena „Džordan“ – u svom nazivu i nazivima svojih robnih marki.

Sijeve reforme nisu samo dovele do ekonomske transformacije. On tvrdi da suština modernizacije leži u modernizaciji naroda. Ohrabrivanje „kulturnog samopouzdanja i nacionalnog ponosa“ među Kinezima postalo je jedan od ključnih ciljeva reformi.

Godine 2012. Si je uneo „kulturno samopouzdanje“ u glavni izveštaj 18. Nacionalnom kongresu KPK. Kasnije je taj koncept integrisao u „Četiri vrste samopouzdanja“ socijalizma sa kineskim karakteristikama, opisujući kulturno samopouzdanje kao „temeljniju, dublju i trajniju snagu“.

Sijeve reforme takođe znače obradu marksizma radi prilagođavanja novoj eri, uz integrisanje njegovih osnovnih načela sa specifičnostima kineske realnosti i fine tradicionalne kulture. Rezultat toga je da su kineske reforme dobile svež filozofski značaj.

U svojoj novogodišnjoj poruci 2017, Si je rekao da je „glavni okvir reformi, nalik ’četiri grede i osam stubova’ kuće, suštinski uspostavljen u raznim oblastima“. Za one upoznate sa tradicionalnom kineskom arhitekturom, to znači da je kuća dobila oblik i može se dalje usavršavati.

Si je usmerio reforme ka sveobuhvatnom cilju: podržavanje i poboljšanje sistema socijalizma sa kineskim karakteristikma i modernizacija kineskog sistema i kapaciteta za upravljanje.

Ostvarenje tog cilja nesumnjivo podrazumeva dug proces pun izazova.

SAMO REFORMATORI MOGU DA NAPREDUJU, SAMO INOVATORI MOGU DA RASTU

U godini kada je Si preuzeo najvišu funkciju, godišnja stopa ekonomskog rasta Kine pala je ispod osam odsto po prvi put od 1999.

Dužnička kriza u Evropi nanela je ozbiljnu štetu kineskoj spoljnoj trgovini, a regulisanje nekretnina povuklo je domaću potražnju nadole. Analitičar jedne strane banke tvrdio je da se „kineska ekonomija suočava sa najkritičnijim trenutkom u poslednjih skoro 30 godina“.

Nepokolebljiv, Si je utvrdio u kom pravcu reforme treba da idu. Bio je uveren da razvoj i dalje predstavlja ključ rešavanja svih problema i postavio je podsticanje razvoja kao glavni prioritet svoje reformske agende.

Si je istakao da je kineska ekonomija ušla u novu fazu razvoja i predložio je novu razvojnu filozofiju koja uključuje inovativan, koordinisan, zelen, otvoren, zajednički rast. Započeo je strukturnu reformu na strani ponude, pogurao ekonomiju ka visokokvalitetnom razvoju i krenuo u stvaranje novog razvojnog obrasca.

Obraćajući se zvaničnicima na temu značaja reformi za optimizaciju strukture ponude, Si je naveo primer kineskih turista koji u inostranstvu kupuju „pametne“ daske za ve-ce šolje i aparate za kuvanje pirinča, jer ne mogu da nađu takve inovativne ili kvalitetne proizvode na domaćem tržištu. Istovremeno, pojedini domaći proizvođači imali su poteškoće u pronalaženju kupaca.

Posle više godina strukturne reforme ponude pod Sijevim nadzorom, nova generacija proizvoda napravljenih u Kini uživa sve veću popularnost i na domaćem i na stranim tržištima. Tu spadaju kućni aparati koji štede energiju, pametna elektronika, sportska oprema napravljena od novih materijala i veliki putnički avioni.

Uspešno je rešen problem prevelikog kapaciteta u nekim sektorima. Na primer, do kraja 2022. čelična industrija je eliminisala zastareli višak kapaciteta od oko 300 miliona tona, što je više nego dupla celokupna proizvodnja sirovog čelika u Indiji te godine.

Da bi podstakao strukturnu reformu na strani ponude, Si je sa velikom dalekovidošću pružio lični primer. Pre 10 godina, većina kola na kineskim putevima bila je benzinska. Tokom inspekcijske posete velikom kineskom proizvođaču atomobila SAIC Motor 2014. godine, Si je naglasio važnost razvijanja proizvoda koji zadovoljavaju različite potrebe i istakao je značaj vozila s pogonom na nove izvore energije za jačanje pozicije Kine u automobilskom sektoru.



Si Đinping se upoznaje sa razvojem vozila sa pogonom na nove izvore energije tokom inspekcije kompanije SAIC Motor u Šangaju, istočna Kina, 24. maj 2014.

U deceniji koja je usledila, Si je postao veliki ljubitelj električnih automobila, posećujući automobilske kompanije i laboratorije i pokazujući veliko interesovanje za isprobavanje novih domaćih modela. Ohrabrivao je proizvođače automobila da se usredsrede na kvalitet proizvoda i neguju tržišnu konkurenciju.

Industrija nove energije je zapravo deo Sijeve vizije „novih kvalitetnih produktivnih snaga“. Ova nova fraza, koju je Si prvi put pomenuo tokom prošlogodišnjih lokalnih inspekcija, brzo je postala popularna u kineskoj ekonomiji, ali Si je relevantnu praksu započeo mnogo ranije.

Još tokom 70-ih u selu Lijangđijahe u provinciji Šansi, Si je postao prva osoba u celoj provinciji koja je uvela upotrebu postrojenja za proizvodnju biogasa, što se može okarakterisati kao „nove kvalitetne produktivne snage“ tog vremena, kako bi stanovnicima sela obezbedio čistu zamenu za drvo za ogrev i kerozin, koji su korišćeni za kuvanje i osvetljenje.

Kao veliki pobornik marksizma, Si smatra pojam produktivnih snaga „glavnim uzrokom svih društvenih i političkih promena“.

Razvoj novih kvalitetnih produktivnih snaga, čija su obeležja inovacije i visok kvalitet, predstavlja poziv na akciju od strane kineskih donosilaca odluka da se plovi na novom talasu tehnološke revolucije koja se odigrava u oblastima kao što su veštačka inteligencija, sintetička biologija, nanotehnologija i kvantna informatika, uz pomoć reformi. Takođe je usklađen sa razvojnom strategijom zasnovanom na inovacijama koju je Si predložio.

U nedostatku jake inovativne sposobnosti Kine, video je Ahilovu petu ovog ekonomskog giganta.

„Samo reformatori mogu da napreduju, samo inovatori mogu da uspeju i samo oni koji i reformišu i inoviraju pobeđuju“, rekao je on.

Pod njegovim vođstvom, reforma u oblasti nauke i tehnologije napredovala je neviđenim intenzitetom.

Podstaknut nizom mera za inovacije, novi sistem za mobilizaciju resursa širom zemlje je iskorišćen da bi se olakšala ključna tehnološka otkrića, uspostavljena je prva grupa nacionalnih laboratorija u zemlji, a glavna uloga preduzeća u inovacijama je ojačana.

Efekti su očigledni, u rangiranju po Globalnom indeksu inovacija, koji je objavila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu - Kina je skočila sa 34. mesta 2012. na 12. mesto prošle godine.

Podaci objavljeni 2023. godine pokazali su da je Kina 2022. godine prvi put pretekla Sjedinjene Države kao zemlja broj 1 po doprinosu istraživačkim člancima objavljenim u Nejčer indeks (Nature Index) grupi visokokvalitetnih časopisa iz oblasti prirodnih nauka.

Uprkos godinama američkog suzbijanja i sankcija za čipove, kineski telekomunikacioni gigant Huavej uspeo je 2023. godine da lansira svoje nove pametne telefone visoke klase. Mnogi su to videli kao dokaz da pokušaj obuzdavanja kineskog tehnološkog sektora od strane nekih zapadnih zemalja ima male šanse da uspe.

Ipak, ima još mnogo posla da se uradi. Si je upozorio: „Osnovna istraživanja su izvor naučno - tehnoloških inovacija. Iako je Kina napravila značajan napredak u osnovnim istraživanjima, distanca između nas i međunarodnog naprednog nivoa ostaje očigledna“, dodao je.

On je pozvao na dalje institucionalne reforme za jačanje osnovnih istraživanja, kao i na podršku originalnim inovacijama i bržem razvoju strateških, najsavremenijih tehnologija koje pomeraju granice.

OSLOBAĐANJE MOĆI TRŽIŠTA

Si je preuzeo partijsko vođstvo dve decenije nakon što je uspostavljen koncept izgradnje socijalističke tržišne ekonomije.

Međutim, poslovanje je i dalje predstavljalo izazov. Godine 2014, poslanik koji je prisustvovao održavanju „dve sednice“ na lokalnom nivou otkrio je da je za jedan investicioni projekat, od kupovine zemljišta do završetka svih administrativnih procedura za odobravanje, potrebno više od 30 vladinih dozvola i preko stotinu pečata. Ceo proces je trajao najmanje 272 radna dana.

Si se oštro protivi glomaznim vladinim procedurama. Dok je radio u gradu Fudžou, u Fuđijanu on je bio pionir mehanizma koji je omogućio da se sve procedure za odobravanje investicionih projekata završe u jednoj zgradi.

Kao najviši lider zemlje, on se založio da „tržište igra odlučujuću ulogu u raspodeli resursa i da vlada svoju ulogu obavlja bolje“.

Tokom godina, Državni savet, ili kineski kabinet, je otkazao ili delegirao vlastima nižeg nivoa ovlašćenje za izdavanje administrativnih odobrenja za preko 1.000 stavki i smanjio broj investicionih stavki koje podležu odobrenju centralne vlade za preko 90 procenata. „Neka vitalnost koja stvara bogatstvo buja i neka moć́ tržišta bude u potpunosti oslobođena“, rekao je Si.

Rezultati reformi su izuzetni, jer je Kina dve godine zaredom od strane Svetske banke rangirana kao jedna od 10 najvećih ekonomija sa najznačajnijim poboljšanjem poslovnog okruženja.

U 2019. godini počela je izgradnja Tesline giga-fabrike u Šangaju u januaru, a do decembra je proizvođač automobila već počeo da isporučuje prvu seriju kineskih električnih automobila Model 3 napravljenih u fabrici. Takav brzi razvoj dobio je pohvale od strane izvršnog direktora Tesle Ilona Maska. U maju ove godine, prva prekomorska fabrika američke kompanije Megapak (Megapack) probila se u Šangaju, još jednom kao snažan dokaz „brzine Kine“.

Dobro upoznat sa izazovnom situacijom sa kojom se suočavaju privatna preduzeća, Si je dao instrukcije za osnivanje biroa za razvoj privatne privrede pod glavnim ekonomskim planerom zemlje kako bi se pružila pomoć́ privatnim preduzećima koja se suočavaju sa poteškoćama.

Si je takođe naglasio potrebu za promovisanjem finansijskih reformi kako bi se olakšalo finansiranje privatnih preduzeća. On je naglasio važnost podsticanja privatnog kapitala da uđe u industrije i sektore u koje ulazak nije izričito zabranjen zakonima i propisima.

Po Sijevim uputstvima, sistem negativne liste za pristup tržištu je sveobuhvatno primenjen, omogućavajući ulazak u oblasti koje lista izričito ne zabranjuje. Do kraja 2023. godine, broj registrovanih privrednih subjekata u zemlji dostigao je 184 miliona, što je više nego trostruko u odnosu na 2012. godinu.

Od 2012. do 2023. broj privatnih preduzeća u Kini se više nego učetvorostručio, a udeo privatnih preduzeća u ukupnom broju preduzeća porastao je sa manje od 80 odsto na preko 92 odsto.

Tokom tog perioda, privatne banke su dobile odobrenje za osnivanje, počela je da radi brza pruga koju kontroliše privatni kapital, privatnim investicijama je dozvoljeno da uđu u sektor istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, a privatna raketna kompanija je postigla uspeh u lansiranju raketa sa mora.

Si je takođe pokrenuo tržišno orijentisane reforme za državna preduzeća. U 2017. godini, Čajna unikom (China Unicom), kao prvo državno preduzeće sa centralnom administracijom u industriji telekomunikacija koje se otvorilo privatnom kapitalu, uvelo je „u reformu mešovitog vlasništva“ 14 strateških investitora, uključujući internet gigante Tencent, Baidu, JD.com i Alibabu.

Trogodišnji akcioni plan za reformu državnih preduzeća je dalje konvertovao ta preduzeća u društva sa ograničenom odgovornošću ili kompanije ograničene akcijama. Oko 38.000 društvenih preduzeća osnovalo je odbore direktora.

Međunarodni mediji su primetili da kineska reforma napreduje u korak sa promenama situacije.

Trgovinski rat koji vode Sjedinjene Države, globalna pandemija i povećane geopolitičke tenzije testirale su otpornost kineske ekonomije. Zemlja takođe transformiše svoj model ekonomskog razvoja.

Si je naveo Kinu da ubrza izgradnju novog obrasca razvoja, koji uzima domaće tržište kao oslonac, a istovremeno omogućava domaćim i međunarodnim tržištima da se međusobno osnažuju.

Ključna podrška ovoj strategiji je uspostavljanje jedinstvenog nacionalnog tržišta. Da bi se to postiglo, sprovodi se niz reformi kako bi se eliminisao lokalni protekcionizam i uklonile regionalne barijere.

Li Đunru, veteran među teoretičarima Partije, rekao je da je Si nacrtao nove „tačke“, „krugove“ i „pojaseve“ na mapi Kine dok je unapređivao međuregionalnu koordinaciju i podsticao razvoj nove oblasti Sjongan, delte reke Jangce i područje Velikog zaliva Guangdong-Hongkong-Makao, pored drugih.

Si je udvostručio napore otvaranja kako bi podstakao reformu i postavio „institucionalno otvaranje“ kao prioritet. U jednom od takvih poteza, Kina je ukinula ograničenja stranog vlasništva za brokerske kuće, kompanije za upravljanje fondovima za ulaganje u hartije od vrednosti, fjučers kompanije (futures company) i kompanije za životno osiguranje.

Kina se zalaže za pristupanje Sveobuhvatnom i progresivnom sporazumu za transpacifičko partnerstvo, pošto vlada nastoji da ispuni visoke standarde postavljene sporazumom i obavezuje se na prakse koje prevazilaze postojeće politike pristupa tržištu.



Godine 2013. Si je uspostavio prvu pilot zonu slobodne trgovine u Šangaju. Trenutno je broj takvih zona dostigao 22, pri čemu je cela tropska ostrvska provincija Hainan postala luka slobodne trgovine.

Još jedan značajan reformski korak koji je preduzeo Si je uspostavljanje Čajna internešenel import ekspo (China International Import Expo), prve svetske izložbe na nacionalnom nivou sa fokusom na proširenje uvoza.

Takođe je pokrenuo sajam za olakšavanje trgovine uslugama i izložbu sa izlaganjem globalnih potrošačkih proizvoda, prikazujući svoju viziju liberalizacije trgovine i ekonomske globalizacije.

Kina je sada glavni trgovinski partner više od 140 zemalja i regiona i zadržala je svoju poziciju druge po veličini svetske destinacije za direktne strane investicije.

U međuvremenu, Si je oprezan u pogledu nepropisnog širenja kapitala, tržišne manipulacije i težnje za ogromnim profitom u određenim oblastima, čuvajući se od rizika nalik američkoj krizi subprime hipoteka.

Predložio je postavljanje „semafora“ za tokove kapitala, kako bi se osiguralo da se „finansijski magnati“ ne ponašaju beskrupulozno, a da se i dalje omogući kapitalu da pravilno funkcioniše kao proizvodni faktor.

To ukazuje da kineska reforma više nije fokusirana samo na rast, već razmatra uravnoteženiji pristup.

Koordinacija razvoja i bezbednosti ističe se u Sijevoj kampanji za produbljivanje reformi u svim aspektima. Kina ostaje jedina velika svetska ekonomija bez finansijske krize u poslednje četiri decenije.

PRIHVATITI PRIORITETE NARODA KAO SVOJE

Si naglašava da je krajnji cilj kineske reforme poboljšanje blagostanja naroda.

On se obavezao da će prioritete naroda preuzeti kao lične prioritete i delovati po njihovim željama, što je velika razlika u odnosu na pristup „kapital na prvom mestu“ koji se često viđa u kapitalističkoj ekonomiji.

U 2017, Si je istakao da je posle skoro 40 godina reformi i otvaranja, glavna kontradikcija sa kojom se suočava kinesko društvo pretrpela značajne promene. „Ono sa čime se sada suočavamo sada je kontradikcija između neuravnoteženog i nedovoljnog razvoja i sve većih potreba ljudi za boljim životom“, objasnio je on.

Kao odgovor na ovu promenu, on se zalaže za koordinisan i zajednički razvoj i obavezuje se na postizanje vizije Deng Sjaopinga o „zajedničkom prosperitetu“.

Kada je Si preuzeo kormilo 2012. godine, postojale su značajne razlike između istočnih i zapadnih regiona Kine, a nejednakost u bogatstvu bila je velika.

On je transformisao strategiju za smanjenje siromaštva, implementirajući novi pristup pod nazivom „ciljano eliminisanje siromaštva“.

Pojedinci i sela koja su potvrđena kao siromašna su registrovani i kreiran je dosije u nacionalnom informacionom sistemu za smanjenje siromaštva. U međuvremenu, osiromašeni su preseljeni iz negostoljubivih krajeva. Vlade su  promovisale industrije u skladu sa lokalnim uslovima i organizovale časove obuke za siromašne kako bi pomogle u povećanju njihovih prihoda. Preko tri miliona službenika je poslato da budu stacionirani u određenim selima kako bi se osiguralo da su mere za smanjenje siromaštva u potpunosti i dobro sprovedene.

Pod Sijevim vođstvom, Kina je iskorenila apsolutno siromaštvo u svojim ruralnim područjima, problem koji je postojao nekoliko hiljada godina.



Kineske reforme počele su u ruralnim oblastima kasnih 1970-ih, a Sijeve reformske inicijative u vezi sa poljoprivredom, ruralnim područjima i poljoprivrednicima obuhvataju širi spektar promena.

On je uspostavio dobar mehanizam za stabilnu proizvodnju žitarica kako bi osigurao da „snabdevanje Kine hranom ostane čvrsto u njenim rukama“,  poboljšao poslovno okruženje u selu i promovisao ruralnu revitalizaciju u celosti.

Početkom 2000-ih, Si je u jednom akademskom radu predložio smele reforme sistema registracije domaćinstava kako bi se eliminisali različiti društveni i ekonomski dispariteti, kao i podela urbanog i ruralnog tržišta rada izazvana sistemom. U to vreme bilo je mnogo kontroverzi oko toga da li treba ukinuti ograničenja registracije domaćinstava ili ne.

Centralna vlada je 2016. godine predstavila plan da se gradski boravak odobri za oko 100 miliona ljudi iz ruralnih područja kao i za drugih stalne stanovnike bez registracije lokalnog domaćinstva, i taj cilj je ispunjen pre roka.

Tokom inspekcijskog putovanja u Šangaj 2023. godine, Si je posetio stanove u kojima su živeli radnici migranti. Bio je srećan kada je saznao da se migranti naseljavaju u metropoli.

„Super! Ostanite, skrasite se i težite boljem životu“, rekao je on.

Pod Sijevim vođstvom, Kina je ukinula sistem prevaspitavanja kroz rad, koji je bio u funkciji više od pola veka, podigla prag za oslobađanje od poreza na dohodak sa 3.500 juana na 5.000 juana mesečno i postavila princip usredsređen na ljude za razvoj sektora nekretnina – „Stanovanje je za život, a ne za tržišne špekulacije“.

Kao odgovor na demografske promene, Kina je prilagodila svoju politiku planiranja stanovništva i porodice. Reforme su sprovedene da bi se obezbedilo bolje i pravednije obrazovanje. Pored toga, Si je predvodio uspostavljanje najvećeg sistema socijalne sigurnosti na svetu i pokrenuo reforme u osnovnim uslugama nege starijih. Danas je broj ljudi obuhvaćenih osnovnim osiguranjem za starost i osnovnim zdravstvenim osiguranjem u Kini premašio milijardu, odnosno 1,3 milijarde.

Uz uverenje da je „zdravlje ljudi primarni pokazatelj modernizacije“, Si je pozvao na proučavanje i promovisanje prakse u gradu Sanming u Fuđijanu kako bi se pogurala reforma zdravstvene zaštite.

Si je zagovarao sveobuhvatno ukidanje marži na lekove i medicinski potrošni materijal koje su bile na snazi više od 60 godina, čime bi se smanjili troškovi pacijenata. Vladine službe su postupile po njegovom pozivu i formirale radni tim za pregovore o cenama lekova i potrošnog materijala sa farmaceutskim kompanijama.

U široko distribuiranom onlajn videu o tim pregovorima o cenama 2021. godine, predstavnici Nacionalne administracije za bezbednost zdravstvene zaštite insistirali su da „nijedna manjinska grupa pacijenata ne bi trebalo da bude napuštena“ i uspeli da smanje cenu leka koji spasava živote za retku bolest sa oko 700.000 juana po injekciji na 33.000 juana po injekciji kroz osam rundi intenzivnih pregovora.

Taj lek je tada uvršten u kineski katalog medicinskog osiguranja, pruživši nadu za preko 30.000 pacijenata širom zemlje. Slično smanjenje cena za stotine lekova je za nekoliko godina kumulativno uštedelo javnosti oko 500 milijardi juana medicinskih troškova.

Si je unapredio reforme u ruralnom zdravstvenom sistemu kako bi obezbedio da ljudi na ogromnim seoskim područjima imaju pristup pristupačnom medicinskom lečenju. Kampanje su značajno smanjile slučajeve siromaštva izazvanog bolešću. Skoro svi ljudi sa niskim primanjima i pojedinci koji su tek izašli iz siromaštva u ruralnim oblastima sada imaju zdravstveno osiguranje.

Sijeva reforma u sektoru kulture naglašava obogaćivanje „duhovnog sveta“ naroda kao suštinski uslov za kinesku modernizaciju. Ovo uključuje prečišćavanje planiranja i politika kulturne industrije, i negovanje novih kulturnih poslovnih oblika i obrazaca kulturne potrošnje.

Kao rezultat toga, filmska industrija je doživela brz razvoj poslednjih godina. Broj bioskopskih platana u Kini porastao je sa oko 13.000 u 2012. na preko 86.000 na kraju 2023. godine, najviše u svetu. Njujork tajms je ranije ove godine izvestio da kineska filmska industrija proizvodi više visokokvalitetnih filmova koji imaju odjek kod domaće publike.

Si je takođe obnovio obrazovni sistem, koji se direktno odnosi na proširenje fonda talenata i naučno - tehnološki napredak.

Zalagao se za promociju ravnomernog razvoja obaveznog obrazovanja, smanjenje teškog opterećenja učenika kako bi se obezbedio njihov sveobuhvatan razvoj i izgradnju modernog sistema stručnog obrazovanja i modernog univerzitetskog sistema.

Udeo nacionalnih fiskalnih rashoda koji se izdvaja za obrazovanje ostao je iznad četiri procenta BDP-a više godina uzastopno, što ga čini najvećim udelom opšte javne budžetske potrošnje Kine.

{Image8}

Još jedna revolucionarna reforma koju je predvodio Si desila se u ekološkom domenu.

Kada je Si postao generalni sekretar Partije 2012. godine, zagađenje životne sredine bilo je jedna od najčešćih pritužbi u javnosti. Početkom te godine, zagađenje kadmijumom je uticalo na reku u autonomnom regionu Guangsi Džuang, ugrožavajući bezbednost vode za piće za više od milion ljudi.

Nekoliko zapaženih incidenata tipa „nije u mom dvorištu“ dogodilo se tokom godine širom zemlje izazvanih izazivajući zabrinutost zbog industrijskog zagađenja.

Si, poznat po hrabrim i odlučnim ekološkim inicijativama u Sjamenu za čišćenje jezera Jundang i u Hangdžou za zaštitu Zapadnog jezera, osnovao je Ministarstvo za ekologiju i životnu sredinu, postavio ekološku i zaštitu životne sredine kao neprikosnovenu „crvenu liniju“, uveo ekološke inspekcije od strane centralnih vlasti i zatražio od lokalnih zvaničnika da budu odgovorni za zaštitu reka, jezera i šuma kao „glavni rukovodioci“.   

Pod Sijevim vođstvom, Kina je postala zemlja sa najbržim poboljšanjem kvaliteta vazduha, najvećim povećanjem šumskih resursa i najvećom površinom pošumljenosti na svetu. Zemlja je takođe zadržala stabilnu poziciju svetskog lidera u instaliranim kapacitetima za proizvodnju električne energije iz vode, vetra, sunca i biomase.

Kina je takođe razvila najveće svetsko tržište kreditima od emisija ugljenika i obećala da će postići neutralnost ugljenika nakon dostizanja vrhunca emisije ugljenika u mnogo kraćem vremenskom periodu u poređenju sa razvijenim zemljama.

„Zeleni i nisko-ugljenični i razvoj su neminovnost današnjice i oni koji to slede - napredovaće“, rekao je Si.

Si veruje da je ispravljanje neodrživih metoda rasta od suštinskog značaja za održivi razvoj kineske nacije i za zaštitu Majke Zemlje, „našeg jedinog doma“.

HRABRO NAPREDOVANJE

„Nijedna druga zemlja u svetu ne može sveobuhvatno da unapredi reforme na isti način kao što to čini današnja Kina, uz posvećenost svojim obećanjima i osećaj hitnosti“, navodi se u izveštaju singapurskog lista Lianhe Zaobao.

Prema Edelman Trust barometru iz 2023. godine, istraživanju koje je sprovela konsultantska kuća Edelman, ukupan nivo poverenja za Kinu bio je 83, po čemu je na prvom mestu među svim zemljama obuhvaćenim istraživanjem.

Kina je bila jedina zemlja među ispitanicima koja je izrazila optimizam u pogledu ekonomskih izgleda, navodi se u istraživanju.

Posmatrači veruju da će se, sa Sijem kao kormilarom reformi u novoj eri, socijalistička tržišna ekonomija koju je najavio Deng Sjaoping, nesumnjivo nastaviti i napredovati. Si je upalio motor koji nepovratno pokreće Kinu putu ka modernizaciji.

Dengove reforme i njegova izjava da je „razvoj apsolutni princip“ oslobodile su i razvile kineske društvene proizvodne snage, katapultiravši zemlju na poziciju globalne ekonomske sile.

Si je smatrao da je visokokvalitetni razvoj nepopustljivi princip nove ere i pokrenuo je sveobuhvatnu i sistematsku transformaciju u Kini, koja je u velikoj meri doprinela ponovnom balansiranju svetske ekonomije.

Prošle godine, kineska ekonomija je porasla za 5,2 odsto, doprinoseći jednoj trećini globalnog rasta. Zemlja ostaje snažan globalni motor rasta.

Na sastancima sa stranim vladama i poslovnim liderima ove godine, Sijeva poruka je bila dosledna: Kina je posvećena unapređenju reformi, a to će stvoriti prilike za ceo svet.

Tokom posete Francuskoj u maju, Si je rekao tamošnjim preduzećima da će kineska reforma obezbediti širi tržišni prostor za sve zemlje. U Srbiji je posetio smederevsku železaru, čijem je oživljavanju pomogao kineskim ulaganjima pre oko osam godina, sačuvavši radna mesta za preko 5.000 lokalnih radnika.

Fabrika je vodeći projekat Inicijative Pojas i put (BRI) koja nosi Sijev potpis. Inspirisan drevnim Putem svile, Si je 2013. predložio inicijativu za reformu i unapređenje globalne razvojne saradnje.

Osmislio je BRI kao modernu mrežu koja povezuje zemlje kroz poboljšanu trgovinu, razvoj infrastrukture i međuljudsku razmenu.

Za jednu deceniju, BRI je privukla učešće tri četvrtine zemalja sveta, pomažući u otvaranju 420.000 radnih mesta i podizanju desetina miliona ljudi iz siromaštva u tim zemljama.

Od prošle godine treći plenum 20 sednice CK KP Kine prati sve veće iščekivanje. Ljudi u Kini i širom sveta pomno prate koje glavne reformske mere treba da budu predstavljene i procenjuju potencijalni uticaj takvih mera.

Pre plenuma, Si je obećao niz „strateških, inovativnih i vodećih reformi“ kako bi se „postigla nova otkrića u važnim oblastima i ključnim sektorima“.

Postoje razlozi za optimizam. Takav optimizam se zasniva ne samo na ogromnoj ekonomskoj i tržišnoj veličini Kine, već i na jedinstvenom vodstvu Partije sa Sijem u središtu. KP Kine ima hrabrosti za samo-reformisanje i sposobna je da planove pretvori u konkretne akcije.

Kako neki ljudi u inostranstvu sumnjaju ili čak strahuju u vezi sa kineskim reformama, razvojem i njihovim implikacijama, Si često govori da Kina nema nameru da menja ili dovodi u pitanje postojeći svetski poredak. To je samo aktivnije učešće u globalnom upravljanju i zalaganje za pravedniji i ravnopravniji svetski poredak.

„Kineska modernizacija je ponudila novi izbor i ima dalekosežne implikacije za zemlje u razvoju“, rekao je Žoze Rikardo dos Santos Luz junior, izvršni direktor kompanije sa sedištem u Sao Paulu koja povezuje kineske i brazilske preduzetnike.

U ranim danima Dengove reformske ere, pokojni kineski lider je izjavio da je cilj kineske reforme i otvaranja bio da „sustigne vreme”.

Danas, razmišljajući o skoro pola veka napretka, Si je istakao da kineska reforma i otvaranje ne samo da su unapredili njen sopstveni razvoj, već su dali i značajan doprinos globalnom miru i napretku.

Nastavljajući Dengovo nasleđe i sa jakim osećajem odgovornosti, Si vodi Kinu na putu modernizacije koji ne samo da stvara ekonomska čuda i mogućnosti za razvoj, već i istražuje novi oblik ljudske civilizacije.

„Naša modernizacija je i najizazovnija i najveća. Ovo je put bez presedana, ali nastavićemo da ga istražujemo i hrabro napredujemo“ , rekao je Si.