Web Analytics
Sindikat: Srbija u pregovorima sa EU ne otvara poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju - BetaRS

Sindikat: Srbija u pregovorima sa EU ne otvara poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju

Društvo | 25.07.2024 | access_time 11:00
Sindikat: Srbija u pregovorima sa EU ne otvara poglavlje o socijalnoj politici i zapošljavanju
Foto: Beta/Saša Đorđević
Poglavlje 19 u pregovaračkom procesu sa EU, kojim su predviđene reforme socijalne politike i zapošljavanja radi usklađivanja sa evropskim propisima i standardima Međunarodne organizacije rada, iako je tehnički spremno za otvaranje, skrajnuto je sa evropskog puta Srbije, navodi se u tekstu na sajtu Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) "Nezavisnost". 

Dugogodišnje zanemarivanje Poglavlja 19 je, kako je navedeno, još jedan dokaz da Srbija, mada to njeni zvaničnici negiraju, godinama stagnira u harmonizaciji odnosa sa EU i time izbegava da se reformiše. 

U pregovaračkom procesu sa EU Poglavlje 19 je deo Klastera tri (Konkurentnost i inkluzivni rast) i njime se insistira na pravičnoj socijalnoj politici, zaštiti zaposlenih i unapređenju njihovog obrazovanja. Insistira se i na konkurentnosti, boljim uslovima rada, bezbednosti i zdravlju na radu, povećanju stope zaposlenosti, socijalnom dijalogu predstavnika radnika i poslodavaca, tržištu rada jednakih mogućnosti, borbi protiv diskriminacije i ostalim standardima.

"Odnos prema Poglavlju 19 se utapa u politiku odustajanja vlasti od usaglašavanja sa EU. Trebalo nam je sedam ili osam godina da uradimo akcioni plan i kada je konačno usvojen, dve godine kasnije je istekao, a na prste jedne ruke se mogu nabrojati stavke koje su realizovane iz tog plana", rekao je  predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo Mario Reljanović.

Nakon usvajanja novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, nekoliko podzakonskih akata koji se tiču agencijskog zapošljavanja i parcijanih rešenja iz pojedinih evropskih direktiva, ocenjuje Reljanović, usagašavanje sa EU je prestalo.

U međuvremenu, EU je usvojila set novih propisa i direktiva kojima bi se mogao značajno poboljšati položaj radnika u Srbiji, ali one se, kako se dodaje, "direktno kose sa našom aktuelnom ekonomskom politikom", pa se zbog toga "u beskonačnost odlaže donošenje novog Zakona o radu".

"Donošenje tog zakona bi, u skladu sa pravnim tekovinama EU, ojačalo položaj i prava radnika i zbog toga se odlaže njegovo usvajanje", ocenio je  Reljanović i dodao da "radno zakonodavstvo Srbije obiluje rešenjima koja su nespojiva sa propisima EU".

Na pitanje šta bi zaposleni u Srbiji dobili primenom Poglavlja 19, Reljanović je rekao da bi se pravni i socijalni status i uslovi rada značajno poboljšali za većinu radnika.

"Privremeni i povremeni poslovi, ugovori o delu, sezonski rad, rad preko omladinskih zadruga i razni drugi oblici koje smo smislili, a koji praktično nigde  ne postoje, morali bi potpuno da se redefinišu. Ljudi koji su na takve načine angažovani bi, najverovatnije, prešli u radni odnos ili bi mogli imati prava koja ostvaruju radnici koji su u radnom odnosu", rekao je Reljanović.

Naveo je da bi, osim određivanja pristojnih iznosa za minimalne zarade i poboljšanja bezbednosti i uslova rada, Poglavlje 19 trebalo da reši i problem prinudnog rada, da se ne ponovi "slučaj Linglonga". 

Predsednica UGS "Nezavisnost" i potpredsednica Evropske konfederacije sindikata Čedanka Andrić ocenila je da Srbija godinama nije uradila ništa u procesu evropskih integracija i da je "očigledno da u vlasti ne postoji politička volja da se Srbija reformiše i da se ubrza taj proces".

Srbija je, kako je navela, "zaglavljena i u Poglavlju 19, kao i svemu ostalom na putu ka EU", a Klaster 3, u kome je to poglavlje je pripremljen i Evropska komisija je preporučila njegovo otvaranje, ali je za to potreban konsenzus država članica EU.

"Ceo proces naših evropskih integracija treba sagledavati i u geopolitičkom kontekstu. Naša pozicija je sada takva, jer nismo do kraja uskladili spoljnu politiku sa EU. Pre svega, zamera nam se neuvođenje sankcija Rusiji, a rat u Ukrajini je sve to stavio u fokus EU. Takođe, Poglavlje 35, koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, dosta toga uslovljava", rekla je Andrić.

Dodala je da je "očigledno da Poglavlje 19 nije prioritet ni Srbije, ni EU i predstavlja koletaralnu štetu, zbog ostalih poglavlja u Klasteru 3", a dodatni problem su česti izbori, pa su vlade bile više u tehničkom mandatu, nego što su bile funkcionalne za izradu novog radnog i socijalnog zakonodavstva.

Socijalni dijalog je, kako je rekla, vrednost EU, a ne tehnička formalnost i mora da bude funkcionalan i u Srbiji.

Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak smatra da je "otvaranje Klastera 3 blokirala politika".

EU je Srbiji, prema njegovim rečima, pružila ruku 2021. godine kada je otvoren Klaster četiri (Zelena agenda i održiva povezanost), a poglavlje 16 (Oporezivanje) iz Klastera tri tada nije bilo spremno za otvaranje i blokiralo je poglavlja 10 i 19.

Sada, kako je rekao, kada je Poglavlje 16 spremno za otvaranje, EU neće da ga otvori, a Poglavlje 19 je "kolateralna šteta zbog loših odluka Vlade Srbije".

Naveo je da u to vreme, Poglavlje 16 nije otvoreno jer je Srbija uvela veću akcizu na uvozna alkoholna pića od akcize na domaća.

Podsetio je da je Srbija 2008. potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i izjednačila akcize, ali je ubrzo odlučila da ih ne ukida.

"Iz EU nam je rečeno da nema otvaranja poglavlja 16, dok ne ukinemo akcize. Ipak, preko noći, 2021. godine Ministarstvo finansija je ukinulo akcize, iako nam je 13 godina servirana priča o tome da su one od najvišeg nacionalnog interesa i da se njima, navodno, štite interesi srpskog seljaka, proizvođača rakije", rekao je Međak.

Dodao je da je Srbija ukinula te akcize ranije, Poglavlje 19, koje je važno za zaposlene, a koje nema nikave veze sa akcizama, bilo bi otvoreno, jer je spremno. 

Ministarka za evropske integracije Tanja Mišćević rekla je da je "Klaster 3 još od decembra 2021. godine tehnički spreman za otvaranje, ali se odluka o njegovom otvaranju ne donosi iz isključivo političkih razloga".

"Poglavlje 19 je deo Klastera tri koji je potpuno spreman za otvaranje i Evropska komisija, u tri godišnja izveštaja zaredom, daje preporuku da je on tehnički spreman za otvaranje", rekla je Miščević.

Osim Poglavlja 19 u Klasteru tri su još sedam pregovaračkih poglavlja: 10 (Informaciono društvo i mediji), 16 (Oporezivanje), 17 (Ekonomska i monetarna politika), 20 (Preduzetništvo i industrijska politika), 25 (Nauka i istraživanje), 26  (Obrazovanje i kultura) i 29 (Carinska unija).

Teme