NUNS i OBCT u Izveštaju iz senke: Problem REM-a nije kršenje zakona, već to što se on ne sprovodi

Zavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) od vlasti, problem nestransparentnosti vlasništa medija, kao i nekažnjavanje napada na novinare, glavni su problemi na medijskoj sceni Srbije, navodi se u izveštaju "Vladavina prava i sloboda medija u Srbiji - Izveštaj iz senke za 2024. godinu", koji su uradili Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i italijanska think tank organizacija OBCT.

U saopštenju NUNS navodi i da se u "Izveštaju iz senke" navodi da problem REM-a nije u kršenju zakona, već u propuštanju da se sprovodi.

"Bez pravog izvršenja od strane nezavisnog regulatora koji može da vrši proporcionalni uticaj bez mešanja vlasti, ali i imalaca dozvola, vlasnika i medijskih magnata sklonih da čuvaju svoje interese, takvi koncepti neće dati opipljive rezultate", navodi se u "Izveštaju iz senke".

U njemu se ukazuje da REM i dalje odbija da dodeli petu dozvolu za nacionalnu frekvenciju, kao i da je smanjena kontrola kvaliteta novih uslova i kriterijuma za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga u Pravilniku, povodom toga "da više ne postoji minimum 20 procenata programa posvećenog dokumentarnom, naučno-obrazovnom, kulturno-umetničkom i dečijem programu".

U izveštaju se navodi i činjenica da imenovanje članova Saveta REM-a zavisi od odobrenja Skupštine Srbije, uz imenovanje nezavisnih kandidata ovlašćenih predlagača koje takođe odobrava Narodna skupština, što "ostavlja proces i dalje otvoren za političku manipulaciju".

Podseća se da je u novembru 2023. godine, Evropska komisija ustanovila da "REM nije uspeo da dokaže svoju nezavisnost na dosledan način i da u potpunosti ostvari svoje nadležnosti u zaštiti medijskog pluralizma".

Ocenjuje se da je "pitanje vlasništva medija i dalje veliki problem, jer je teško otkriti krajnje vlasništvo, a dosta vlasnika je upisano kroz povezana društva".

U izveštaju se navodi da su vlasnici četiri privatna pružaoca medijskih usluga kojima je REM obnovio licence u 2022. godini "medijski magnati" sa vezama u SNS-u, što se "odražava u njihovom izveštavanju", ali da podaci o krajnjem vlasništvu nisu uvek tako lako dostupni.

U izveštaju se navodi da je novi Zakon o javnom informisanju i medijima, bez obzira na privid liberalnijeg jezika u nekim drugim aspektima, dosta regresivan po pitanju vlasništva i da dozvoljava državi, preko Telekoma Srbije, koji je jedino društvo kapitala u delimičnom vlasništvu države, a koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, da zakonski i zvanično bude vlasnik medija.

Dodaje se i da problemi u vezi sa bezbednošću novinara nemaju veze toliko sa zakonom, koliko sa sprovođenjem i izvršenjem i da su "policijske snage i pravosuđe na neki način saučesnici, jer dozvoljavaju počiniocima da deluju uz 'politiku nekažnjivosti' zahvaljujući tome što oni ne umeju ili ne žele da intervenišu kad dođe do pretnji ili stvarnog nasilja protiv novinara".

Prema navodima iz izveštaja, oslobađajuća presuda za ubistvo novinara i urednika Slavka Ćuruvije "ne šalje jasnu poruku da se napadi i kršenja bezbednosti i prava novinara neće tolerisati".

NUNS navodi da je u svojoj bazi zabeležio 75 incidenata samo u 2024. godini, dok su u bazi SafeJournalists zabeležena 43 ozbiljna incidenta, uključujući 31 ozbiljnu pretnju, osam fizičkih napada i četiri druge pretnje.

Za razliku od Izveštaja Evropske komisije, u Izveštaju iz senke date su preporuke za svaku od devet pojedinačnih oblasti koje idu u pravcu daljeg usaglašavanja srpske regulative sa novim medijskim zakonodavnim okvirom, ali i dalje dosledne implementacije Medijske strategije i pripadajućeg akcionog plana i monitoringom sprovedenih aktivnosti.

Evropska komisija je u poslednjem Izveštaju o vladavini prava gde je, pored zemalja članiaca EU, po prvi put uključila i zemlje kandidate, pozvala nadležne nacionalne organe da reše potencijalne rizike.

Jedna od četiri oblasti koje izveštaji obuhvataju posvećena je slobodi i pluralizmu medija i bavi se nizom medijskih pitanja u rasponu od zakonodavnog okvira, rada regulatora i javnih servisa, do bezbednosti novinara i funkcionisanja medijskog tržišta.